Небојша П. Иваштанин, један од најпризнатијих сатиричара, афористичара, песника и дипломата са наших простора, ове године обележава осам деценија живота. Овај аутор богатог и свестраног опуса рођен је 13. јула 1946. године у Јаружанима (Ламинци, Градишка). Кроз живот је спајао наизглед удаљене светове: факултетско образовање из области електротехнике, одговорне политичке и дипломатске функције (градоначелник Градишке, амбасадор БиХ у Русији, директор Представништва Републике Српске у Москви) и суптилан, оштар књижевни рад.

Аутор је седам књига поезије и две књиге афоризама, укључујући и двојезична издања са паралелним српско-руским текстом. Чланство у Удружењу књижевника Србије, Удружењу књижевника Републике Српске, Московском клубу афористике и Београдском афористичарском кругу сведочи о ширини његовог културног утицаја. За свој рад награђен је бројним признањима, међу којима су она на фестивалу у Будви (1970), Шабачкој Чивијади (1971), као и престижна награда „Радоје Домановић“ Удружења књижевника Србије (2025).

Заступљен је у водећим антологијама у региону и иностранству, попут „Враг и шала“, „Лед је пробијен. Ускачите!“, „Протести мождане масе“, „Смех није грех“, европској панорами „Баук афоризма кружи Европом“, двовековној антологији „Слано и љуто“, те угледним руским издањима као што је „Антологија мудрости“.

Иваштанин је изградио оригиналан и препознатљив стил који представља изузетну спону између домаће и руске афористичке школе. Из српске и балканске традиције преузима брзу духовитност, критичност, неочекивани обрт и сатирични жалац, док из руске преузима дубину, филозофичност, универзалност и мисаону озбиљност. У том смислу, он није само сатиричар који насмејава, већ стваралац чији афоризам проблематизује свет, запитује и подстиче на размишљање, држећи се сопственог гесла: „Ако хоћеш да мислиш паметно, мисли другачије.“ Управо због продорности мисли и дипломатског искуства, његово стваралаштво с разлогом призива поређење са великаном кратке форме, Станиславом Јежијем Лецом.

Афористички опус нашег ствараоца карактерише комбинација оштрине, филозофске дубине и црног хумора. Стил му је концизан и често апсурдно логичан: метафизичко и свакодневно спаја у кратким, рефлексивним ударацима. Уз увек присутну критичку дистанцу према власти, историјским митовима и људској глупости, Иваштанинов афоризам не штеди ни себе – пун је самопорицања и самоироније.

„Чак је и у самом знаку једнакости једна црта изнад друге.“

У овом афоризму аутор користи математички и графички симбол да илуструје универзалну истину о илузији једнакости. Сажетост ове мисли разоткрива како се чак и у најапстрактнијим и најсавршенијим системима концепт равноправности суштаствено нарушава.

„Злочинци немају потребу да се враћају на мјесто злочина. Одавно нема другог мјеста.“

Ова мисао носи снажну сатирично-дистопијску конотацију. Преко познате криминолошке узречице, Иваштанин дијагностикује свет у којем су деструкција и морални посртај постали општа околност, а не локализовани инцидент.

„То што Бог станује негдје веома далеко, најбољи је доказ да се дистанцирао од онога што је створио.“

Ослоњена на библијске и метафизичке мотиве, рефлексија суочава читаоца са људском одговорношћу за стање у свету. Ироничан закључак о Божијој „дистанци“ показује дубину са којом аутор посматра људска скретања с пута.

„У идеалној демократији терор државе је равномјерно распоређен на све њене грађане.“

Афористичар се поиграва политичким појмовима, разголићујући демагогију и парадоксе савремених друштвених уређења кроз бритку иронију.

Иваштанин је аутентичан глас савремене афористике: критички, духовит и опомињући. Његова двојезична издања и присуство у међународним антологијама сведоче о успеху у превазилажењу локалних тема и способности да лако комуницира преко језичких граница. Као аутор подједнако цењен у Републици Српској, Босни и Херцеговини, Србији и Русији, он деценијама уназад исписује радове велике мисаоне снаге, подижући углед жанра и доказујући виталност кратке форме на српском језику.

Поводом осамдесет година живота, његов опус остаје узор и путоказ младим сатиричарима, али и трајна вредност која заслужује пуно признање као пример континуитета, креативности и храбрости у уметности речи.

Александар ЧОТРИЋ

(Колумна објављена 

у бањалучком „Гласу Српске“

5. августа 2026)

ИЗАБРАНИ АФОРИЗМИ

Ако вам је Бог свједок да сте у праву, тешко ћете истину истјерати прије Страшног суда.

Планета је толико пренасељена да је човјека све теже пронаћи.

Бог је наводно створио човјека према свом лику. Не могу да се начудим на што све Бог личи.

Они који нису своји, увијек траже неког туђина да их присвоји.

Ко сувише иде у дубину, ризикује да буде затрпан.

Изазвао сам циљ на двобој. Никада се нисмо тако испромашивали.

Власт се толико отуђила од народа да више не зна ни који ју је народ изабрао.

Избори су означили прекретницу – у материјалном стању изабраних.

Наш пут у Европску Унију води преко Русије и Кине. Зато ће мало да потраје.

Они који пливају у туђој крви, обавезно се у сопственој утопе.

Једино пред стрељачким стројем истина никад није промашена.

Срећа у несрећи је када се из рата вратиш као промашен човјек.

Погинуо је за слободу. И омогућио својим убицама да се бране са слободе!

Пренаглашено хвалисање појединачним херојством редовно представља покриће масовном кукавичлуку.

Људска глупост је најмасовнија гробница човјечанства.
—