Писац: Душко Ранђић
Назив књиге: „Вијуге на длану“
Мјесто и година издавања: Београд, 2025.
Ауторско издање
Рецензенти: Милован Вржина и Драган Спасић
Тираж: 500 примјерака
Број страница: 62
Избор афоризама за портал
Ј. Николић
Ко не зна колико може,
сазнаће кад не буде могао.
Ко живи на црту,
краћа му је линија живота…
Није луд камен,
већ онај ко стане на њега!
Боље да ти мало треба,
него да много тражиш…
За добра дела не мораш бити плаћен,
а за недела ћеш сигурно платити!
Исти нам је почетак и крај,
али нам се средине разликују!
Ко има директан контакт,
све ради у рукавицама!
Чим немаш, немаш ни чиме.
Боље почети при крају,
него завршити на почетку!
Они што су некада хватали маглу,
сада је продају…
Људи често окрећу леђа
онима које не могу да гледају,
а гледају у очи онима
које не могу очима да виде!
То што жене испуњава,
мушкарце празни!
Жена гледа да мушкарцу привуче пажњу,
а мушкарац да жену привуче пажњом!
Државу народ издржава
а државници се сами сналазе…
Окривљени се брани ћутањем,
јер – не жели да одговара!
Ако те има свуда – нема те нигде!
Кад си мали
– свега ти је преко главе!
Шта је боље:
брже боље или је боље брже?!
Теже је сам са собом,
него сам против свих!
Рецензије
Афоризми Душка Ранђића су мирни, лако разумљиви и – чини се – лако смишљени, јер су му годинама били на врх језика… Само их је требало прибележити. Изазивао их је живот, спорт, политика, народна мудрост и народно памћење… Тек кад је схватио да га све побројано и
Непобројано толико изазива из часа у час, из сна и јаве, из дана у дан, Душко се дохватио оловке, и бележио. У почетку сирово, тврдо, правећи у памћењу простор за заборављање, јер је заборављање услов за ново памћење… И тако, лагано бележење прерасло је у страст. Као рудар и геолог, копао је колико су га мисли носиле, трагајући за смислом свог рударења… Испирањем тог геолошко- мисаоног материјала наталоженог у нашој стварности настале су мисаоне акробације сабране у књизи „Вијуге на длану“. То вијугање најчешће води директно у смех, а каткад је апсурдно, као и сам живот. Лепоти књиге допринеле су и илустрације сликара
Драгана Ђорђевића које буде жељу за предахом, пред даље читање. У сваком случају ово је књига коју ћете волети. А за прву књигу афоризама то је довољно.
На Благовести, Милован Вржина
Први афоризми Душка Ранђића и моја прва рецензија заједно су ушли међу корицe ове књиге. Зато молба за добронамерне читаоце да не буду престроги са оценама, а за злонамерне молба да књигу не читају. Тим пре што је аутор изашао из уобичајених оквира који
подразумевају радни сто, светло са леве стране и компјутер. Све то заменили су “блокче и зарезано оловче”. Били су увек уз њега спремни да велике мисли запишу у лету, тако ситно да је само он могао да их прочита. И тако их је читао годинама само одабранима. Вијугавим путем без навигације мисли прате линију живота, а ја сам имао привилегију да гледам како
сазревају и прерастају у афоризме. И тако су мисли из блокчета ушле у књигу. Сагласно
карактеру, склон веселим темама, такви су му и афоризми. Доминирају они краћи и читају се у једном даху. Кад сам их све ишчитао, остао сам без текста, а у блокчету је остало још слободног места.
На Спасовдан, Драган Спасић
Реч, две о аутору
Душко Ранђић рођен је 17.03.1963. г. у Лазаревцу.
Дипломирао је на Рударско-геолошком факултету у Београду.
Ово је његова прва књига афоризама.
Прва се увек ставља на прво место, а остале се само ређају.