Писац
Душан Пуача
Назив књиге
„Пророк у амнезији“
Издавач
„Алма“, Београд, Молерова 68а
Година
2025.
Главни уредник
Ђорђе Оташевић
Рецензент
Александар Чотрић
Насловна страна
Тошо Борковић
Број страница
163
Тираж
300
Избор афоризама за портал
(Ј. Николић)
Снага његове величине је у величини
његове снаге.
Ако је крађа невиђена,
ко ју је онда видео?
Имам кризу идентитета.
Не знам да ли сам издајник,
страни плаћеник
или продана душа.
Између њих и нас траје вековна нетрпељивост.
Већ смо и заборавили због чега се не трпимо.
Када мушкарац нађе своју бољу половину,
постаје четвртина.
Емотивно сам стабилан.
Више пута сам се женио
али љубавницу нисам мењао.
Када сам спознао домете демократије,
цензор је остао без посла.
Мишљење вође је аксиом.
Нема ту шта да се дискутује.
Није лако паметноме међу лудацима.
Лакше је бити луд међу паметнима.
Благо оном ко у јаму сам упадне,
не мора да је копа другом.
И комшији и мени је цркла крава.
Сада можемо оба да се радујемо.
Моја срећа није имала среће
чим јој је додељено
да мени буде срећа.
Догађаји су се смењивали таквом брзином
да сви нису могли да уђу у историју.
Да ли су неписана правила измислили неписмени
или се ради о подвали писмених.
Како да неко личи на мене
када ни сам више не личим на себе.
И у Рају се нађе понеки опозиционар.
Тек да наруши атмосферу.
Толике величанствене победе.
То заиста делује поражавајуће.
***
Полет, ентузијазам, енергија и воља
Реткост је да на нашој, али и европској афористичарској сцени аутор ствара толико дуго, на квалитетан начин и у континуитету, као што то чини Душан Пуача. Његови први афоризми осванули су на страницама студентске и омладинске штампе и књижевних часописа раних осамдесетих година прошлог века и одмах су привукли пажњу љубитеља кратког и ефектног изражавања и позитивне оцене књижевне критике. Од тог времена наш афористичар је више од четири деценије неуморно писао за све публикације у тадашњој Југославији и потом у Србији, које су имале афинитета, али и храбрости за публиковање његових критичких, оштрих и бескомпромисних опсервација прожетих јетким хумором, иронијом и парадоксом. Објавио је више веома запажених ауторских књига и постао је део антологија, зборника и панорама српског и регионалног афоризма. Превођен је на друге језике и овенчан признањима за оригиналан афористички израз.
Пред нама је Пуачина нова књига тематски, лексички и семантички веома разноврсних афоризама, али и по применом стилских поступака и поетици, што нас уверава да и даље пише с пуно полета, ентузијазма, енергије и воље.
Пишчеви афоризми на политичке теме представљају изразито оштар и духовито артикулисан аналитички коментар. Већ на први поглед уочљиво је да аутор поседује изразиту сатиричну прецизност и способност да у једној реченици оголи суштину политичке стварности Србије – и то без милости, али с мером.
Збирка „Пророк у амнезији“ доноси оштру сатиричну дијагнозу политичког живота у нашој земљи из необичне визије посматрача и протагонисте. Афоризми су кратки, језгровити и немилосрдни – попут хируршког реза без анестезије. Пуача не штеди никога: ни политичке прваке, ни страначке војнике, ни оне који ћуте и гледају у страну.
Његова реченица је пуна сарказма, али не ради пуке критике – већ да би пробудила, опоменула и разоткрила. Аутор је хладнокрвни критичар празних говора, манипулација медијима, лажног родољубља, изборних превара и бескрајних политичких трансформација које увек воде у исту заблуду.
Афоризми попут „На предизборном митингу је толико лагао да је и микрофон поцрвенео од стида“ или „Снагом медија своје појединачно мишљење претворио је у колективно“ – одражавају не само духовитост, већ и горку истину коју многи осећају, али не умеју, или не смеју да изговоре.
Пуача поседује велику врлину сваког истинског сатиричара: не плаши се ни власти, ни заблуда, ни публике. Његова сатира није забавна анегдота, већ социјално и политички ангажован став. Она је одраз слободе мисли – и показатељ колико је та слобода угрожена, ако нема оних који је бране и уздижу.
Душанови афоризми се читају у једном даху – али остају у мислима дуго након што их прочитамо. Управо у томе је њихова лепота, вредност и снага.
Афоризми на женско-мушке теме представљају духовито, оштро и иронично огледало савремених љубавних и брачних односа. Тематски ослоњени на вечиту борбу полова, они исмевају и раскринкавају стереотипе, табуе и заблуде у вези с мушко-женским односима, љубомором, сексуалношћу, брачним разочарањима и друштвеним притисцима.
Ауторов стил је прецизан, духовит и често саркастичан Пуача уме да једноставном реченицом демистификује појаве, уклони фасаду или разобличи лицемерје, истовремено изазивајући и смех и нелагоду, што и јесте најбоља одлика квалитетног афоризма.
Следећи афоризми то јасно показују:
„Када мушкарац нађе своју бољу половину, постаје четвртина.“. У овој реченици игра бројевима и речима доводи до парадокса, што резултира бритком и комичном сликом мушке „доминације“ у вези.
„Оженио сам се преко интернета. Развели смо се зато што ми је пао систем.“ – Афоризам је који савршено спаја дигиталну еру с традиционалним институцијама какав је брак, који је у савременом друштву, у којем се тежи хедонизму и сатисфакцији, или на климавим ногама, или је превазиђен.
„Док водим љубав са женом, причам јој вицеве. Боље да се смеје мојим вицевима него моме сексу.“ Ово је бру- тална самоиронија која не штеди ни књижевног субјекта, а уједно говори и о интимним неуспесима као о општем месту мушке анксиозности.
„Комшијина жена је толико педантна да на ноћном сточићу држи књигу утисака.“ Ово јесте сатирично хиперболисана представа перфекционизма у спаваћој соби.
„Рогови у браку нису самоникли. Треба их зарадити.“
– Црнохуморна је то посланица о неверству, која се истовремено подсмева и жртви и прељубнику.
Књига „Пророк у амнезији“, несумњиво је иронични приручник за очување везе и брака – или барем за духовно преживљавање у борби полова. Читалачка публика склона хумору с дозом горчине, и они који се смеју кад препознају себе, сигурно ће у њој уживати.
И остали афоризми представљају занимљиву и разноврсну збирку мисли које кроз хумор, иронију, сарказам и суптилну поетику изазивају размишљање о друштвеним, философским и личним темама. Ауторова способност да на духовит начин укаже на парадоксе савременог живота, политике, религије и људске природе је импресивна.
Теме раја и пакла, ђавола и анђела, представљају алегорију на личне дилеме и сложеност људског доживљаја духовног живота у модерном свету. Сатирична и иронична рефлексија о тим феноменима, због којих људи западају у конфузију, јер нису сигурни где је истински рај или пакao, подсећа нас на сложеност људске подсвести, пролазности овоземаљског живота и вере у наднаравно и бесмртност душе.
Савремене теме, као што су медији, технологија и друштвене мреже, исказане кроз призму хумора, стварају слике које су необичне, али и дубоко импрегниране у стварности. Афоризам попут „Телевизор више не можемо звати „прозор у свет“, већ калеидоскоп“ јесте критика медијске сцене и первертираности информативног поретка.
Укупно посматрано, Душанови афоризми нису само лако прихватљива игра речи, већ и дубоки социолошки, кул- туролошки и философски осврти на свет око нас, који могу пробудити размишљање, али и насмејати читаоца. Максиме сврстане у тематска поглавља одлично дочаравају редак дар нашег афористичара да на сатиричан, комплексан и поетичан начин сагледа људску природу и човекове поступке.
Свеукупно, афоризми одишу раскошном духовитошћу, препознатљивим ауторовим стилом и темама које су универзалне, али и конкретне и актуелне, те обрађене из свежег, аутентичног угла. Душан Пуача не избегава ни табуе, али ни самокритичност – његов хумор је често на ивици инвективе, али је увек прецизан и добронамеран, што га сврстава међу наше врхунске сатиричаре који не теже само хумору, већ и демистификацији и жигосању, али и поправљању свега негативног и лошег.
Александар ЧОТРИЋ
Белешка о аутору
Душан Пуача, дипл. правник у пензији. Рођен у првој половини прошлог века. Сатиром се бави више од
четрдесет година. Објавио до сада пет књига афоризама (ово је шеста) и књигу сатиричних прича о коњима. Објављује афоризме у новинама и електронским часописима, заступљен у више антологија, превођен на више од десет страних језика.
Члан Удружења књижевника Србије и Београдског афористичарског круга.
Живи и ради у Београду.