U Ljubljani je krajem prošle godine preminuo Evgen Jurič, novinar, urednik, satiričar i humorista.

Rođen je u Mariboru 1937. godine. Karijeru je započeo kao bibliotekar, a zatim je bio novinar dnevnih listova „Delo“ i „Dnevnik“. Bio je i njihov dopisnik iz Sarajeva. Potom je radio u ljubljanskom satiričnom časopisu „Pavliha“, u kojem je bio i urednik. Pisao je priče, humoreske i aforizme.

Prema sopstvenim procenama, napisao je oko petnaest hiljada aforizama. Govorio je da „aforizam ne treba poistovećivati sa šalom, zato što može biti i samo ciničan i sarkastičan“. „Mora biti otkriće, sijalica, bljesak… A ako je smešan, to je dodatna dimenzija“, tvrdio je Jurič.

Prilozi su mu objavljivani i u sovjetskom satiričnom časopisu „Krokodil“ i njegovom slovačkom pandanu „Rohaču“.

Autor je tridesetak humorističko-satiričnih knjiga, koje je objavio u sopstvenoj izdavačkoj kući.

Zastupljen je u Antologiji slovenačkog aforizma na srpskom jeziku „Sunčana strana Alpa“ (F. Čeč, 2014).

Učestvovao je na Festivalu humora u italijanskom gradu Ventimilji i „Čivijadi“ u Šapcu.

A.Č.

AFORIZMI

Svaki čovek ima neku lošu stranu, ali pisci imaju loša cela poglavlja.

Našeg dragog ministra često boli glava. Otišao je na ispitivanja. U glavi mu nisu pronašli ništa.

Iz problema se glatko izvuče onaj koji je premazan svim mastima.

Majmun je sišao s drveta i postao čovek. Čovek se uzaludno trudi da se popne na zelenu granu.

To nije pravedno: on je krao, a ona okolo šeta ogrnuta lisicama.

Ako kamen baciš gore, pašće dole. Ako funkcionera baciš gore, nikada više neće pasti dole.

Na evropskim putevima ograničena je brzina. Na našim putevima ograničeni su vozači.

Bračni život je grubo mešanje u mušku privatnost.