Ових дана преминула је ДАНИЦА МАШИЋ (1944), афористичар и енигмата.

Гимназију и Вишу педагошку школу завршила је у Зрењанину. Радни век је провела у ОШ „Херој
Света Младеновић” у Сараорцима код Смедерева као наставник руског језика.

Афоризми су јој објављивани у бројним листовима и часописима.

Објавила је књиге афоризама СВАКО ВРЕМЕ ИМА ПРВО ЛИЦЕ (1997) и БОГАТСТВО ЗЕМЉЕ ЛЕЖИ У ДУБИНИ ЊЕНИХ МИСЛИ (2014).

Заступљена је у бројним зборницима, лексиконима и антологијама.

Даница Машић, сахрањена је 13. јануара 2026. године у Новом Саду.

Избор афоризама, Монтенегрина, Вељко Рајковић, 2011.

Довољно је да се народ окрене
па да први буду последњи.

Одакле им је капало
сазнали смо када је процурило.

Штампа је увела колор фотографије.
Текстови су и даље црни.

Вођа ради као даљински управљач.
Чим га притисну, мења програм.

Размножавањем споменика
настаје гробље.

Фотеља је мека столица.

Власт је заразна.
Све чини да не буде прелазна.

Приватизација је превазишла
сва очекивања.
Имамо и власнике државе.

Будућност је иза нас.
Власт никоме не препушта
водећу позицију.

Ми смо већински власници.
Наша је авлија, а њихова капија.

Богатство им је под шифром.
И робијаши имају бројеве.

Тапшање по рамену је
почетни ударац.

Капитализам има предност
над социјализмом.
Власник народа није само један диктатор.

Полицијски час не почиње у исто време.
Једни још нису ни устали
а други већ одговарају.

Доушник је обичан слепац.
Не види оно што чује.

Једни нас воде, други нас возе.
Хумано је помоћи неспособнима.

Вођа се не плаши Дамокловог мача
јер зна да је он
у корицама његовог закона.

Градоначелник лако решава проблеме.
То су за њега шпанска села.

Ако поново дође до потопа
Нојеву барку ће заменити Титаник.

Постигнута је ревнотежа.
Земља је сиромашнија за онолико
за колико су богатији политичари.

Власт мора да користи маску.
Она свуда гура нос.

Политичаре не можеш навући
на танак лед.
Код њих нема зиме.

Плати или умри!
Здравство нема алтернативу.

Владин тим не игра главом.

Избори ми умањују
гласовне могућности.
Када видим ко су кандидати – занемим.

Сиротиња је својеврстан феномен.
Најбоље успева када је не храниш.

Иза мене стоје они
који немају прилике да седе.

Не могу криминалци да раде шта хоће
већ што је власти потребно.

Не завијајте ствари у новине.
Оне треба да их открију.

Сачувај Боже!
Ако је још нешто остало.

Треба увести монархију.
Татини синови не наслеђују очеве
већ само очевину.

Због усијаних глава
гори нам под ногама.

Изградили су односе.
Сад односе изграђено.

Ничија није горела до зоре.
Гасили су је они који воле мрак.

Само глупи падају на дно.
Паметни силазе.

Диктатор и правопис мења.
Тачку ставља на почетку диктата.

Криминал је сведен на минимум.
Власт је увела самоконтролу.

Савремено ропство је хумано.
Жиг се не види голим оком.

Контрола ума је најуспешнија
над онима који немају мозга.

Није довољно само дати глас.
Треба имати и слуха.

Живот у затвору почиње
деобом ћелија.

Смртна казна је
и даље код нас на снази.
Не дозвољавају сведоцима да се роде.

Далеко било
стигло је и до нас.

Етничка чистота се постиже
етичком прљавштином.

Закопане ратне секире
севнуле су свом рђом.

Много је чувара земље
на граници ограничености.

Србима увек почетни ударац
изводе са стране.

Војнике убијају на стражи.
На фронту би им се изгубио траг.

Они без корена су најжилавији.

Обезбеђење нам је слабо.
Све пропушта кроз шаке.

Они који другачије мисле
исто пролазе.

Операције на криминалце не успевају.
Не могу их успавати.

Мито је име без презимена.

Да не би ишао бос
ставио је чарапу на главу.

Последња карика у ланцу
саставља крај са крајем.

Најјефтинији државни пројекат је
обилазница око пензионера.

Није код нас наталитет у паду.
Треба уписати и оне
који се роде када умру.

Може се живети и од ваздуха.
Док један удахне
двоје издахне.

Пљуни у длан
ако хоћеш да ти виде
бољу будућност.

Прво смо клицали
па клецали, па јецали.

После америчког хуманизма
нема ренесансе.

Његов посао захтева човека
који није на свом месту.

Држава је урадила све што треба.
Зато радници немају посла.

Некада је спуштање мртваца у земљу
ударање камена темељца.

Сиротињи деле савете.
Због неисправности суда
хранимо се на казану.

Народ је онај део споменика
који је укопан у земљу.

Нисмо задовољни вођством.
Хоћемо боље резултате.

На изборима нема промашаја.
Обе стране су погођене.

Слободу говора завршио је
минутом ћутања.

Иза чела је мозак.

Срушен је мост.
Сада тенкови прелазе преко народа.

Жртве су пале узалуд
али жртвоване су са циљем.

Крваве трагове револуције
полижу пси рата.

Братоубилачки рат има и своје предности.
Непријатељи говоре истим језиком.

Ратну одштету инвестираћемо
у савременије наоружање.

Иностранству дугујемо много.
Земљи – себе.

Снови нам се разликују.
Ја сањам будна.

Само вас гледамо.
Анализу ће дати експертиза.

Имамо лопове  који отварају све браве.
Недостаје нам бравар
који је отварао свака врата.

Власт потврђује
да се може живети и горе.

Слику вође треба мењати.
Много се променио.

Ако куцаш – отвориће ти.
Ако лупаш – затвориће те.

Кренули су са некретнинама.

Наши закони су ретко добри.

Њихове грешке у корацима
постају наше личне.

Црвени крст помаже народу
да не умре гладан.

И лоза Немањића је опијала
али народ није оволико посртао.

Доле сатиру!?

Дисиденти нису прешли границу.
У земљи су.

Много је чувара земље
на граници органичености.

Отпад несметано отиче ТВ каналима
јер се слива у празне главе.

Какав прљав рат!
Војници редовно чисте оружје.

Жао ми је
што је комшији цркла крава.
Била је луда.

Ми смо били само
неми сведоци рата.
Стално причамо о томе.

Сатиричар је пао на испиту.
Одлично је знао садашње време.

Џабе је полагао
Хипократову заклетву.
Сада је наплаћује.

Памет ја као поледица.
Соле је, да не падну.