Септембар-децембар 2025.

Продајемо памет да бисмо могли куповати којекакве глупости.

Све док не будеш на линији, бићеш испод црте.

Маса има највећу тежину кад се ослони на саму себе.

Не бисмо били овако ситни, да нас нису мљели крупни.

Генерације које улазе на велика врата, свакодневно се питају гдје би могле да изађу.

Живот не задаје само ниске ударце, многи су ударени и у главу.

Историја је садашњост којој је истекао рок употребе.

Да бисмо их купили, морали смо им се продати.

Најдаље су од мозга они што су нам се попели на главу.

Ко каже да смо непринципијелни. Нема принципа који нисмо погазили.

Кад су главе шупље, проток идеја ништа не може зауставити.

Не могу сви да не раде ништа. Постоје они који су за то плаћени.

Од када је постао познат, нико га не може познати.

Пружају нам се неслућене могућности; нико не може наслутити шта је овдје све могуће.

Сваки вођа има своје љеваке. Они су његова десна рука.

Кад видимо ко нас је све сређивао, није чудо што смо овако несређени.

Како да наслутимо шта нас сутра чека кад не знамо ни шта је било јуче?

И мозак је изнад срца док му оно не дође главе.

Нисмо скретали ни лијево, ни десно. Залутали смо право.