АУТОР: ВОЈИН ТРИВУНОВИЋ

ИЗДАВАЧ: “НЕКАЗАНО” БАР

ЗА ИЗДАВАЧА: Лабуд Лончар

РЕЦЕНЗЕНТИ: Милијан Деспотовић, Ранко Прерадовић, Ранка Милић Срдић, Славка Кликовац, Мирослав Ћосовић, Савка Гудуровић Парађина и Миладин Берић

ШТАМПА: “МАСТЕРПРИНТ” БАЊА ЛУКА

ТИРАЖ: 300

ПРВО ИЗДАЊЕ: 2025.

Избор афоризама за портал
(Ј. Николић)

БЕЗ НАРОДА

СТРАНИ ОКУПАТОРИ СУ ТУ,
ДОМАЋИ ИЗДАЈНИЦИ СУ ТУ,
СВИ СУ ИЗГЛЕДИ
ДА НАРОД
НЕЋЕ БИТИ ТУ.

НАКОН ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

ФАБРИКЕ СУ ДАВНО СРУШЕНЕ,
А РАДНИКЕ ЈОШ НИКО НЕ
ИЗВЛАЧИ.

ТАЈНА ВЕЧЕРА

СТАВЕ НОГЕ
ПОД СТО,
А ГЛАВУ
НА СТО.
И ПОЧНУ ДА СЕ ЈЕДУ.

МИЈЕЊАЊЕ ПОЛОЖАЈА

УВЛАКАЧ СЕ ПОЛАКО
ИЗВЛАЧИ,
ЧАК ЈЕ И ОН ОСЈЕТИО
ДА НЕШТО ГАДНО СМРДИ.

ГЛАВНА КАРИКА

АКО СЕ НЕ УХВАТИ
ГЛАВНА КАРИКА,
ПУЋЕ И ЛАНАЦ.

ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ПРОГРАМ

КАТОДНА ЦИЈЕВ
ЗАМЈЕЊЕНА
КАНАЛИЗАЦИОНОМ,
ПРОГРАМ НИЈЕ
МИЈЕЊАН.

ИЗВРАЋЕНИ ЉУДИ

ОД ЧЕСТОГ
ПРЕСВЛАЧЕЊА
И ЉУДИ СУ СЕ
ИЗВРАТИЛИ.

ОБРАЧУН

У ОБРАЧУНУ
КРУПНИХ
НОВЧАНИЦА,
СИЋА СЛУЖИ
ЗА ПОТКУСУРИВАЊЕ.

ТРАЖЕЊЕ ИЗЛАЗА

НЕКИ МИСЛЕ
ДА ЈЕ БОЉЕ
СТАЊЕ У ЗЕМЉИ,
НЕГО У ДРЖАВИ.

ЗБОГ ЈЕДНОГ

ЈЕДЕМО СЕ
ЗБОГ ЈЕДНОГ,
ДА НАС ЈЕДАН
СВЕ НЕ ПОЈЕДЕ.

НИКО НАС НЕ ВИДИ

ДАЛЕКО СМО
ОДМАКЛИ,
НИКО НАС
НЕ ВИДИ.

ИЗВЛАЧЕЊЕ ИЗ КРИЗЕ

СВЕЗАЛИ
КОНОП
ОКО
ВРАТА.
ИЗВЛАЧЕ
НАС
ИЗ
КРИЗЕ.

ЛИЈЕК

НЕМА
ЗА НАС
ЛИЈЕКА.
НЕКО ГА ЈЕ
ВЕЋ
ПОПИО.

НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА МИР

ДА ЈЕ
НОБЕЛ
МОГАО ЗНАТИ
КО ЋЕ СВЕ ДОБИТИ
НАГРАДУ ЗА МИР,
ПУКАО БИ
ПРИЈЕ
ДИНАМИТА.

ВОЂА И НАРОД

АКО ОНОМ ГОРЕ
НИКАД НЕ БУДЕ ГОРЕ,
ОНОМ ДОЉЕ
НИКАД НЕЋЕ
БИТИ БОЉЕ.

О АУТОРУ

Војин Тривуновић, рођен је 10. октобра 1956. године у Рудићима код Гламоча. Врло рано почео је да објављује пјесме у новинама и часописима. „Мале новине“ из Сарајева су га наградиле за поезију (1970). То му је најдража награда.

Прву пјесму за одрасле објавио је у сарајевском „Ослобођењу“ (1974). Још као студент у Новом Саду биран је у Круг најталентованијих младих пјесника (1977).

Поред књижевног бавио се и новинарским радом. У Новом Саду је био стални сарадник ,,Гласа  Књижевног клуба Културног центра „Радивој Ћирпанов“ и Књижевног клуба при „Трибини младих“. Уређивао је и Билтен књижевног клуба при „Трибини младих“ у Новом Саду.

По доласку у Бањалуку почео је да објављује у „Гласу“, а писао је и у „Ослобођењу“, „Независним новинама“, а уређивао је и сатирични додатак „Патка“.

Био је директор и главни уредник “Крајишких новина“.

Уређивао је новине „Империјал мач“ и „Коло“ као и сатирични лист „Јазавац“.

Био је и потпредсједник Управног одбора Новинско-графичког и издавачког предузећа „Глас Српске“ у Бањалуци.

Прву књигу објавио је 1984. године. До сада су му изашле књиге:

„Понављати градиво“ (пјесме), „Рам за главу“ (афоризми), „Од ентитета до блентитета“ (сатира), „Глуво коло“ (пјесме), „Кроз иглене уши“ (пјесме), „Тропрсташ“ (роман), „На посљедњој линији обмане“ (пјесме), “Небо висико, а земља тврда” (пјесме), „Огледало и слијепац“ (пјесме), „Пролетери свих земаља разиђите се“/ Прилози за критику политичке економије друштва у транзицији/ (пјесме – економија), „Пјесме“ (на Есперанто језику, заједно са Стевком Козић Прерадовић и Ранком Прерадовићем), „Ћоркан“ (пјесме), „Град је спустио капке“ (изабране пјесме, заједно са Душком Поповићем), „Пелене и завоји“ (афоризми), „Читачи трагова“ (изабране пјесме), „Ако Босна пресуши, гдје ћемо се утопити“ (афоризми), „Цједило“ (пјесме), „Човјек у саксији“ (афоризми), „Изгон“ (пјесме), „О лову на тетријеба“ (пјесме), „Расклоп“ (пјесме), „Опкољено коло“ (пјесме), “Хватање змије туђом руком” (пјесме), “Извраћени рукави” (пјесме).

Поводом четрдесет пет година од објављивања прве озбиљне пјесме за одрасле у сарајевском „Ослобођењу“и тридесет пет година од објављивања прве књиге издао је одабране радове у четири књиге (2020): „Читачи трагова“ (пјесме), „Прилози за критику политичке економије друштва у транзицији“ (пјесме-економија), „Бомбе и упаљачи“ (афоризми) и „Вршај“ (пјесме).

У част 180 – годишњице појаве Првог српског буквара Вука Караџића, приредио је и објавио (2007) фототипско издање.

Приредио и објавио избор из поезије Исаија Митровића у двије књиге (2006).

Приредио је и објавио избор из поезије бањалучких пјесникиња „Бањалучке ПоетОне“ (2019).

Такође, приредио је избор украјинске поезије “Пјесме Крајине и Украјине” (2017).

Добитник је више награда, између осталих:

„Малих новина“ Сарајево, за поезију (1970), „Умовање здравог разума“ (2006) Књижевне заједнице „Васо Пелагић“ Бањалука, „Еуридикина повеља“, Међународних песничких сусрета

„Орфеј на Дунаву“, Костолац, (2022), „Златна струна“, Међународних песничких сусрета „Пјесничка јесен“, Смедерево (2023), „Плакета“, Међународних књижевних сусрета „“Орфеј на Дунаву“ (2023), Пожаревац, „Гајков пјеснички шешир“ (2024), Српски културни центар Модрича и породица Поповић Дуго Поље (Модрича), ,,Еуридикина повеља“ Костолац (2024), Пелагићев рунолист ”Књижевне заједнице “Васо Пелагић” Бањалука (2024), Вукови ластари, награда ,,Стојан Степановић’’, Лозница (2024), ,,Ненадићев рунолист’’, Савез Крајишких удружења, Нови Сад (2025) и још неких.

Радови су му превођени на: кинески, енглески, шпански, грчки, њемачки, есперанто и још неке стране језике.

Уврштени су у неколико антологија поезије и афоризама.

Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије.

Бави се и издаваштвом.

По образовању је дипломирани економиста.

Предсједник је Градске организације Црвеног крста Бањалука.

Живи у Бањалуци.