Аутор: Саша Милетић
Назив књиге: „До последњег краха“
Издавач: Нова Артија : Књижевно-уметничка асоцијација Артија, Параћин, 2025
Број страна: 99
Тираж 300.
Рецензенти: Дамари душе / Братислав Костадинов
Нeобичан сусрет / Раде Ђерговић
Несуђени Белмондо / Александар Стојадиновић

Избор афоризама за сајт
(Ј. Николић)

Овај век неће дочекати крај столећа.

Мајка нам је Србија,
а отац незнани јунак.

Стојимо у месту.
Да бисмо избегли ход по мукама.

Не жалите што сте грађани другог реда.
Ви сте вицешампиони.

Није он било ко.
Он је нико и ништа.

У једнопартијском систему
избори су били најпоштенији.
Само су једни крали.

Покољењима нећемо ништа оставити.
Шта су па они нама оставили?!

Непријатељи су нам бољи од пријатеља.
Никада нас нису издали.

Правду смо истерали.
Да не смета криминалу.

Мито у коверти је Свето писмо.

По глави становника имамо мање глава
од становника.

Он би живот дао за отаџбину.
Ето колико му је стало до живота.

Средњи слој је прешао на страну сиромашних.
Да не би нестао.

Мир је рату највећа претња.

Дезертери не верују у живот после смрти.

Благо омладини.
Све је у њеним ногама.

Прави посланик и у скупштинском ресторану
представља своје бираче.
Једе уместо њих.

Не користите говор мржње,
пређите одмах на батине.

Данас ме је контејнер оставио без ручка.
Ђубре једно!

Волонтирам.
Од нечега се мора живети.

Богатство појединца је темељ нашег
колективног сиромаштва.

Гладни највише држе до хигијене.
Њима су гаће увек чисте.

Сваки оброк поделим са породицом.
А мени шта остане.

Увек говорим да нам је Вођа леп и паметан.
Па сам га пљунуо да га не урекнем.

Шта ми вреди што радим за двојицу
кад не могу да издржавам ни себе.

Наше предузеће сачували смо од приватизације.
Све захваљујући ланцу и катанцу.

Тек што је завршио грађевински факултет,
већ је нашао посао у струци.
На мешалици.

Џелати убијају на мртво,
а извршитељи на живо.

Пустио би он власт,
али после неће њега да пусте.

Пропеваће та птичица,
чим дође у кавез.

Смртна казна га је спасила од доживотне робије.

Кад сам отишао код психијатра,
питао ме је како могу да му помогнем.

Лекар је пацијенту продужио живот.
Док му не донесе мито.

Укључио сам се у разговор са човеком
који је причао сам са собом.
Сад смо нас четворица нераздвојни.

У Вашој књизи афоризама
највише ми се свиђају моји.

На факултету сам дао две године за једну.
Остало је дао тата.

Ко упадне у бунар,
има само једну жељу.

Игре на срећу унесрећују људе.

Браћа су у весељу и слози поделила имовину.
Чули су се и рафали.

Гусле имају само једну струну.
Да се ђетићи не замарају.

Венчао се због папира,
а она због хартија од вредности.

Белешка о аутору

Саша Милетић је рођен 1970. године у Крушевцу.

Члан је Београдског афористичарског круга, Чарапанског афористичарског клуба, Удружења песника Србије „Поезија СРБ” и Књижевног клуба „Душан Матић” из Ћуприје.

Пише афоризме, поезију и прозу.

До сада је објавио књиге: Тајне тајкунског длана (афоризми), Замах лептирових крила (поезија) и Камено гнездо (поезија).

Заступљен је у многобројним зборницима и антологијама.

За свој досадашњи рад добитник је више награда и признања.

Афоризми су му објављивани у Вечерњим новостима, Политици, Илустрованој политици, Јежу, НИН-у, Енигматици, Блицу, Разбибризи, Сатираскопу, Путевима културе, Поезији СРБ, Граду, а често је присутан са афоризмима и на Радио Београду у хумористичкој емисији „Караван”.