Refreni

Nemate pojma koliko žarko želim
Da se – što je pre moguće – preselim
U neku od zemalja Trećeg Sveta,
U kojoj korupcija nikome ne smeta!
Gde šefu mafije svi, baš svi, peze:
’’Predsedniče, hoćete ovo?
Predsedniče, hoćete ono?’’
Gde samo sirotinja plaća poreze!
Gde ugledni privrednik zasadi plantažu marihuane
Koju oplevi ministar odbrane!
Gde je Doktor Smrt ministar zdravlja,
A istorija se večito ponavlja!
Gde onaj ko ima školsko znanje
Koje ispunjava jednu A5 svesku
Sam sebi dodeli doktorsko zvanje,
Poput Elene Čaušesku!
A onaj ko ne zna šta će sutra jesti
I koji umire od bolesti
Smatra da i nisu baš tako loši
Vladari koji žive u raskoši
I obožava ih onom merom
Kako su obožavali Evitu Peron!

Nemate pojma koliko silno težim
Da odem negde gde vlada režim
Koji visoko ceni nepotizam
I još više voli mediokritete!
Vama ću sada javno da priznam:
Te dve tajne su i meni svete!

Moja je životna želja
I moj životni san
Da, konačno, dočekam i taj dan
U kom će neki kriminalni klan
Odrađivati poslove za državu,
Sve regularno po tenderu
I duboko uranjati u državnu kasu!
Tako se pare najbolje operu!
I vuk sit!
I ovce pasu!

Nemate pojma koliko ja već dugo
I ne pokušavam ništa drugo
Već jednom jedinom cilju stremim:
Da sudbinu vašu i sudbinu moju
Poverim glupim i nepismenim,
Da svoj glas poverim gluvonemim,
Jer takav kadar najviše cenim!

Dragi prijatelji mi rekoše
Kada su sve ovo čuli:
’’Ehej! Pa nije tako loše!
Ne živi se ovde kao u buli
Naša domovina uveliko liči
Na svet u tvojoj čarobnoj priči!’’

Simonida Banjeglav (Nagrada „Rastko Zakić“)

RAŠLJAR
Malo naselje već godinama muči muku s pijaćom vodom. Nijedna vlast do sada nije rešila problem. Kroz česme teče samo tehnička voda. Tehnička voda ne gasi žeđ, ali gasi običaje. Zamislite sveštenika kako prska narod „svetom tehničkom vodicom“. Ili da pri krštenju potapa dete u tehničku vodu. Domaćina koji dočeka gosta slatkom i čašom tehničke vode — nezamislivo. Ne ide.
A lavor tehničke vode za sreću prosipa se samo u jednom slučaju: kada muž vozi auto na tehnički pregled.
U naselju i dalje stoje bilbordi. Još se mogu pročitati poruke. Izbledeli lik lokalnog političara i njegov pobednički slogan jasno se vide: „Voda je život!“
Izborna obećanja — pala su u vodu. Zbog neispunjenih obećanja, meštani su više puta protestovali. Policija je morala da interveniše.
Muke s vodom samo su rasle. Ljudi su izgubili veru u pomoć s vrha, pa su se odlučili za alternativne izvore vode. Pozvali su poznatog rašljara, čoveka koji je, kažu, na mnogim mestima pronašao vodu.
Rašljar je krenuo ka livadi, u ruci su mu vrbove rašlje. Za njim — kolona meštana. Polako koračaju i prate svaki njegov pokret. Odmakli su se stotinak metara od poslednjih kuća. Oči uprte u njegove ruke. U sebi se mole da vrbove grančice zadrhte.
Nedaleko, puteljkom prolazi uzorni građanin na motoru. Gleda ih. Iz daljine mu se učini da se narod digao, da ima vođu. Iz džepa vadi telefon — zove policiju.
Ubrzo stiže policija sa štitovima i palicama. Kordon staje ispred naroda. Iza njih — vodeni top.
Prvi mlaz hladne vode pogađa rašljara. Vodeni top razbija masu i raspršuje ljude po livadi. Preko megafona, policija poziva okupljene da se mirno raziđu.
Rašljar je i ovoga puta pronašao vodu.
Ili je voda — pronašla njega.
Toško Borković ( Nagrada za najbolju satiričnu priču)

Tuđini su davno otišli.
Sad možemo da tjeramo svoje.
Stanislav Tomić (Nagrada „Vuk Gligorijević“)

Da nije Nјega bilo bi svega.

Ko se Ovde rodio, gde god odio, ponovo se rodio.

Ovo pravilo moraš znati: Ne idi za onim koji te prati!

Posao najmanje zanima onoga koji ga već ima.

Da nas ima kao što nas nema, ne bi bio problem do problema.

Gde god kroči lјudska noga – tu upomoć zovu Boga.

Krađe ima na pretek, a lopova ni za lek.

Koliko god je On težak, lakše ga je nositi no podnositi.

Nјegova stvarnost je kao mašta: Ne misli ništa, a radi svašta.

Moja nada traje celog veka, da ne dođe ono što me čeka.

Savo Martinović ( Nagrada „Vesna Denčić“ za najbolju seriju aforizama)