Књига афоризама Милана Пантића „Заврзламе“

Потомцима ћемо оставити
скривено благо,
ако га до тада не пронађемо.

Нама се враћају једно они
који су заборавили зашто су отишли.

Има у партији
и других мишљења,
иста су као прво.

Политичари најбоље знају
шта народу недостаје.
Оно што су од њега узели!

Морамо се задуживати,
јер код нас најчешће
страдају недужни.

Раде најбоље што знају,
али не знају шта је најбоље.

Воде рат, а не љубав.
Лакше нађу противника
него партнера.

Морамо се дочепати правог пута,
у ћорсокацима је велика гужва.

Кад све продамо странцима,
куповаћемо у иностранству.

Шетају градом два пса,
гладан је онај
који није на ланцу.

Биће нам боље кад ови оду,
а они се не врате.

На изборима
се не караде пуно,
само колико је довољно
да би се пуно крало.

Мир је период
кад се агресор опоравља.

За дјецу сам могао
учинити више,
да сам чинио мање.

Мисле да снимам селфи,
а ја гледам шта ми раде иза леђа.

Одрасло нас је четворо у једној соби,
сад ту живи једно у четири собе.

Пробудио сам се прије времена,
па сад завидим
онима који спавају.

Сви знају да сам у кући чврста рука,
па одврћем поклопце од тегли
и по комшилуку.

Не говорим оно што мислим,
што је доказ да мислим.

Салата је много скупа и затрована,
па је ми купујемо
само кад нам долазе гости.

Нема више црно-бијелих фотографија,
одавно су већ пожутјеле.

Папирика је одлична храна,
кад се напуни месом.

Сан домаћих издајника је
да буду страни плаћеници.

Оградио ливаду жицом
да не чува овце.
сад чува жицу.

Опозиција мора да поштује законе,
власт може да их прилагоди
својим потребама.

Ко хоће да сачува фотељу
не би смио да устаје.

Кад најгори бирају,
успјех је бити одбачен.

Афоризам је за књижевност
што је карикатура за сликарство.

Postavi komentar