Афоризми, мисли и цитати познатих француских писаца, филозофа и мислилаца, обједињени у једној књизи, од сада су доступни читаоцима у Србији и нашем региону захваљујући Антологији француског афоризма „Тријумф духа“, коју је превео и приредио Александар Чотрић, а објавила је издавачка кућа „4СЕ“ из Београда. Чотрић је написао и предговор књизи.

У овом избору заступљено је више од три хиљаде језгровитих записа око две стотине аутора из Француске, Белгије, Швајцарске, Канаде и других земаља у којима се користи француски језик. Уврштене су неке познате и бројне мање знане мудре и духовите реченице француских просветитеља и енциклопедиста, класика француске и европске књижевности, револуционара и државника, добитника Нобелове награде за књижевност, те савремених афористичара.

Антологија подсећа на неке мисли непролазне вредности: Не слажем се ни с једном речју коју сте изговорили, али ћу до смрти бранити ваше право да их изговорите (Волтер); Мислим, дакле постојим (Декарт); Револуција једе своју децу (Дантон); Чувајте се човека који је прочитао само једну књигу! (Дидро); Држава – то сам ја! (Луј ХIV); Учена будала је глупља од неуке будале (Молијер); Човек сам нужно, Француз сам случајно (Монтескје); Дајте ми шест редова исписаних руком најпоштенијег човека и ја ћу у њима наћи разлог да га обесим (кардинал Ришеље); Што више упознајем људе, то више волим псе (Ролан); Што хоће жена, то хоће Бог (Санд); Нема слободе за непријатеље слободе (Сен Жист); Бајонети су добри за све, осим једне ствари – не можете седети на њима (Талеран-Перигор); Рат палатама, мир колибама (Шамфор); Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина (Шатобријан)…

Истовремено у Антологији се могу пронаћи и афоризми аутора из нашег времена, попут:  Постоји љубав без секса и секс без љубави. У браку нема ни једног ни другог. (Франсис Бланш); Седмога дана Бог рече себи: „Чему ово?” (Ален Боске); Мудрости ретко ко чита. Глупости свако радо гледа. (Реми Гајар); То што живимо међу магарцима, не значи да треба да њачемо.(Жан Лик Бодар); Рад никада никога није убио. Али зашто ризиковати? (Пјер Деспрож); Само једно га брине, а то је срећа његове жене. Толико да је унајмио два детектива да открију разлоге! (Мишел Колуш); Речи су напуњени пиштољи. ( Жан Пол Сартр); Мушкарци имају више проблема него жене. Пре свега, они морају да трпе постојање жена.

(Франсоаз Саган); Веома паметни мушкарци не постају добри мужеви – они се не жене. (Анри де Монтерлан)..

Рецензенти Антологије су: др Иван Илић, др Слободан Симић, Мирослав Средановић и Мишел Форисје. Стручни сарадник при настанку Антологије био је Јово Николић. Аутор уводног текста је Арно Гујон. Корице књиге осмислио је и израдио Тошо Борковић.