Пре седамдесет година – 1. августа 1955. године преминуо је Станислав Винавер, истакнути српски књижевник, јеврејског порекла. Рођен је у Шапцу 1891. године. Школовао се у Београду и на париској Сорбони. У Првом светском рату био је један од чувених хиљаду и триста каплара. Прошао је албанску голготу, приликом повлачења српске војске 1915. Један је од оснивача „Ошишаног јежа“ 1935. У Другом светском рату био је заробљеник у нацистичком логору Оснабрик. После успостављања комунизма у Југославији, борио се против соцреализма и једноумља. Хумор и сатиру је супротстављао свакој врсти догме. У својој богатој и разноврсној књижевној каријери бавио се и сатиром. Посебно је познат по сатиричним пародијама с много гротеске и обрта, али и по афоризмима које представљамо.

Нема граница ограничености.

Духовитост: Мале се истине издају за велике.

Правила су изузеци изузетака.

Поштујемо људе због врлина, волимо због њихових порока.

Једног дана ћемо свима пороцима наћи неке врлине. Све особине биће врлине.

Снага је немоћна пред одсуством снаге.

Човек је тако бедан да може све да преживи. Зато ја не верујем у смрт.

Маса само тада има право кад признаје да нема право. То је тај једини пут кад је она у праву.

Зар се свет још није срушио? Кад сам се, пре толико векова, уздигао изнад земље учинило ми се да све тутњи, вришти, пада, пролама се…

Све се чини из бојазни од досаде.

Поезија је постала збир авантура речи. Речи врше подвиге за које њихови господари немају могућности.

Познај себе сама – уколико постојиш. Ми постојимо само једним делом, остатак је празнина, непредвиђеност и случај.

Ето, данашњи дан има за мене само зато вредност што тек после њега може доћи сутра!

Колико смо ми подлости учинили према људима без одбране. На пример, према будућем себи!

Има на свету нешто што нико не зна сем мене. Но то је тако дубока тајна да сам је и ја заборавио.

Наша уметност није наша уметност. Она је н а ш а уметност.

И о  т и м  људима размишљају филозофи…!

Једно дело изазвало је револуцију у начину мишљења. И одмах после револуције коју је оно само изазвало, кад се поново чита сасвим се друкчије чита.

Хтео бих да се убијем за неко време.

„Волим Бога што ме је створио“, учи катехизис. Он базира све на егоизму. Што није рекао: „Волим себе, јер ме је створио Бог“.

Приредио: Александар Чотрић