У сенци вишемесечне подељености, каприца, ниподаштавања и једностраности, Мали Зворник је угостио афористичаре који су свој стваралачки потенцијал, бриткост и језгровитост даровали подухвату Милана Пантића, завичајног писца Подриња и регије Бирач.
„Прије три године афорист, хуморист и сатиричар Милан Пантић припремио је и објавио зборник под насловом Књига мојих пријатеља. У том помало необичном зборнику нашло се педесетак аутора и ауторица који су послали своје радове на позив приређивача. Већином су то били његови пријатељи и познаници, а мањи број они чија је имена сусретао на страницама листова, часописа и интернетских портала. Углавном, књига је позитивно примљена у афористичкој и хумористичкој јавности која добива све важније мјесто у свакодневном људском комуницирању.
Због тога је Милан приступио припреми друге књиге очекујући удвостручење броја заступљених, што се и потврдило након упућивања јавног позива за доставу радова. На тај позив пријавило се 116 писаца афоризама и других кратких хумористичко-сатиричних мисли. Међу њима већину су чинили етаблирани писци из Србије – 59, која је водећа афористичка земља у овом дијелу Европе и свијета. Иза српских афориста слиједе аутори и ауторице из Босне и Херцеговине – 21, Црне Горе – 11, Сјеверне Македоније – 10 Хрватске – 9, Словеније – 3. Бугарске – 2 и Швицарске – 1.
Након прикупљања више хиљада афоризама, Милан Пантић је са својом екипом сарадника изабрао 2320 радова који су уврштени на 350 страница лијепо уређеног зборника. Уз радове су објављене и кратке биографије заступљених аутора и ауторица те цртежи њихових ликова које су урадили илустратори Милорад Ранков и Момир Васић. Најкраће речено, дат је сликовни и стваралачки приказ вишегодишње рада сваког представљеног књижевника и књижевнице. Лијепа галерија ликова и још љепша изложба њихових афористичких и хумористичко-сатиричких радова.
При избору афоризама и других мудрих и ведрих мисли, вођено је рачуна о томе да оне покрију сва битна подручја људског живота те главне карактеристике поднебља у коме писци живе, раде и д‌јелују. Након читања књиге недвојбено је да се у томе у потпуности успјело, јер зборник садржи право мисаоно богатство свега онога што гледамо, уочавамо, слушамо и осјећамо у својој животној средини, или до њега долазимо путем писаних и електронских медија. Све је то снимљено, осмишљено, обрађено у кратким реченицама и похрањено у вриједан зборник неограниченог рока трајања. Заслуга је то свих судионика у његовој припреми, а посебно приређивача Милана Пантића, селектора Жељка Марковића и бројних сарадника. Дакако, у значајној мјери и издавача: Библиотеке „17. септембар“ из Малог Зворника, као и фирме Дејана Спасојевића „АСоглас“ из Зворника, који су заједничким снагама и средствима помогли објаву ове јединствене књиге, заправо својеврсне мале антологије балканског афоризма.
Бројни су аутори и ауторице звучног имена и презимена, чији радови подижу литерарни и умјетнички ниво ове књиге. Њихова имена и радове често сусрећемо у дневним и нед‌јељним новинама, на страницама књижевних часописа као и на интернетским порталима у балканским државама. Већи број њих су познати антологичари, уредници књига, новина, часописа и портала који ведрим страницама хумора увесељавају људе и разбијају суморну атмосферу коју унеређују многи носиоци власти доношењем лоших одлука и изазивањем друштвених конфликата и отворених међунационалних сукоба са несагледивим политичким, економским и социјалним посљедицама. Сви који буду читали ову књигу уживат ће у њиховим мисаоним и језичним бисерима и узлетима што из свијета таме воде у свијетла духовна сазвијежђа.
За илустрацију свега напријед истакнутог, преносим само неке мисли заступљених аутора и ауторица које потврђују њихову стваралачку снагу и вјештину обликовања ведрих мисли из поприлично мутног и тужног стања у вјечно вриједне афоризме и мудре изреке. И празне приче неком пуне џепове. (Славица Агић); Истина никад није у првој чаши вина, (Добривоје Антонић); Невјерници обожавају да попују. (Јане Атанасов); Немамо ми подземље. Све је наше међу нама. (Седина Бркић); Са врха се најбоље види народ на дну. (Момир Васић); Страх се не види. Утеран је у кости, (Душан Видаковић); Ђубре продаје земљу. (Игор Дамњановић ДИБ); Камелеони су увијек у бојама заставе. (Валентин Димитров); Гд‌је је наш народ, ту је и сиротиња. (Радојка Драганић); Народ је сит оних због којих гладује. (Горан Иванковић); Бирачи су ковачи туђе среће. (Данко Ившиновић); Нисам гладан – хвала контејнерима. (Драганчо Тасески-Изворски). Једино ме минус на ваги радује. (Дражен Јерговић), Легли смо на руду. Зато нас јашу. (Нада Караџић); Свити свиће у свако доба дана. (Вишња Косовић); Женама је њежност јача страна. (Грујо Леро); Највише има онога чега нема, (Саво Мартиновић); Рециклирамо отпад. Једемо смеће. (Јово Николић); Паметни су у мањини. Тако о себи мисли већина. (Милан Пантић); И казан у паклу је суд. (Марина Раичевић); Бог чува Србе. За експерименте. (Слободан Симић); Државо, то сам ја! (Дејан Спасојевић); Чињенице говоре да треба ћутати. (Станислав Томић); Гледајући из свог угла, сав се искривио. (Абдурахман Халиловић Ахил); Најбоље везе имају они који немају везе с мозгом. (Александар Чотрић); Воде нас слијепци. То је очигледно. (Миленко Миро Шарац); Што је фотеља мекша, из ње се теже устаје. (Бојан Швентнер). Цео свет гледа у нас. И не верује својим очима. (Витомир Теофиловић).
Преосталих 2300 мисли и афоризама моћи ће прочитати сви они који дођу у посјед ове, сваке хвале вриједне књиге Милана Пантића и његових 115 пријатеља и пријатељица из осам балканских и европских држава. Па, сретно вам било читање Земљаци!”

Текст: Мали Зворник инфо