Афоризми Јове Николића објављени у више бројева листа „НИН“

(Новембар 2024 – мај 2025)

Гласачка машина ствара велику буку
па се многи гласови уопште не чују.

И ми бисмо укључили мозак
али не можемо да напипамо
прекидач у мраку.

Тек кад се скупимо,
види се око чега се разилазимо.

Велике јајаре су изградиле каријеру
служећи се мућковима.

Нема ко нас није мљео.
Звог тога смо овако ситни.

Јавите се и кад вам ништа не треба,
можда треба нама!

Престали смо површно гледати
на ситуацију у држави
тек пошто смо потонули.

Оног који пузи,
нико не може да обори.

Тек кад дође у зреле године,
човјек схвати колико је био
и остао зелен.

Није битно да ли је политика врха
опасно добра или опасно лоша.
Опасно је опасно.

Кад идеја добије крила,
може да одлети заједно са главом.

Ако не припадате ниједној струји,
бићете под напоном искључених.

Особеност потрошачког друштва:
кад потрошиш паре,
потрошио си и друштво.

Кад одговорни улазе у неку странку,
чине то на властиту одговорност.

Цивилизација лудачки напредује.
Ни смак свијета не би је могао опаметити.

У овој држави је све њихово,
једино они нису своји.

Није чудо што лако планемо.
У усијаним главама све идеје су запаљиве.

Није све на леђима народа.
Много тога му се попело и на главу.

Некад је интелигенција била на цијени,
а данас је на акцији.

Овдје нико ништа не разумије.
То је једино што је свима јасно.

И најгори знају шта је најбоље,
али неће да скрнаве своју традицију.

Дно је догурало високо.
Постало је сваком лонцу поклопац.

Некад су се неписмени потписивали палцем,
а данас са три прста.

Није проблем што смо изгубљени,
већ што још нисмо нађени.

Postavi komentar