Izdavač: Prometej, Novi Sad
Za izdavača: Zoran Kolundžija
Recenzent: dr Slobodan Simić
Dizajn korica i autor karikatura: Branislav Kerac
Autor karikatura pisca: Vladimir Bikicki
Lektor i korektor: Mirjana Štefanicki Antonić
Priprema: Čaba Barna
Štampa: Štamparija Ivanović, Valjevo
Tiraž: 500
Godina izdanja: 2025.

Izbor aforizama za sajt
J. Nikolić

Ne možemo da progovorimo.
Usta su nam puna slobode.

Konačno su svi Srbi oko jednog ognjišta.
Zapalili su nam državu.

Deset godina idemo samo napred.
I još nismo stigli do starta.

Simbol našeg zlatnog doba je
zarđala kašika.

Narod je zreo za promene.
Treba ga promeniti.

Ne bojimo se poraza.
Obeležimo ih crvenim slovom
i slavimo ih kao pobedu.

Ugasite televizor,
da se narod probudi.

Više volimo malo moje,
nego veliko naše.

Optimista veruje u čovečanstvo.
Pesimista zna šta će biti sa njim.

Kod nas je sve rasprodato.
Za kupovinu su ostali samo ljudi.

Za sve su krivi oni pre nas.
Mogli su da ostave više.

Čim nam je Bog okrenuo leđa,
bezbožnici su uzeli vlast.

Strankama je opstanak naroda
na vrhu prioriteta.
Odmah iza opstanka na vlasti.

Elektronsko glasanje u skupštini,
smišljeno je da se poslanici
ne sramote dizanjem ruku.

Partije rade na principu centrifuge.
Ubace te, iscede i izbace.

Sve što su stekli patriotizmom,
da bi opstali u vlasti,
moraju da ulože u poltronstvo.

Vladar ništa ne prepušta slučaju.
Ni državu, ni partiju, ni vladu, ni skupštinu,
ni tužilaštvo, ni sud, ni korupciju, ni kriminal…

Predsednik je ozbiljan u svojim izjavama.
Neozbiljni su oni koji veruju u njih.

Najteže je uhvatiti najveće kriminalce.
Kriju se na vrhu države.

Sprečili smo da veliki broj krade po malo.
Sad krade mali broj na veliko.

U našoj kući svako ima svoje pare.
Jedino su moje pare, naše pare.

U ime napretka,
vraćamo se nazad.

Intelektualci slobodno iznose svoje mišljenje.
Ali, čim ugledaju vlast, ispuste ga.

Žene ne vole kad im
muškarac prilazi peške.

Najviše grešaka u životu
učinili su oni sa bogatim
životnim iskustvom.

Za nekim, kad ode, ostane praznina,
a za nekim slobodno mesto.

Kako ste nas našli?
Zalutali smo!

Ako vas sagovornik pažljivo sluša,
prubudite ga.

Neodgovorno sam skupljao godine.
Sad ne znam šta ću sa njima.

Okružen sam istomišljenicima.
Oni su čuvari mojih zabluda.

Recenzija

ŠIROKO LALINSKI

Nikad nije kasno da se ljubi strasno, kaže stih stare pesme. Pa se tako i naš Dobrivoje Antonić do ušiju zaljubio u zavodljivi aforizam. Sreća u toj ljubavnoj priči je što Dobrivoje ima urođeni osećaj za tu malu vragolastu formu, pa je njegova ljubav ipak prilično uzvraćena, o čemu najbolje svedoče pregršti uspešnih, lepih i kvalitetnih aforizama u novoj knjizi.
Dobrivoje Antonić je vidno vojvođanski autor, pa stvara polako, široko, mirno, šeretski, lalinski. Kad ga napravi, napravio ga je! U poslednje vreme, koje obiluje hiperprodukcijom i skribomanijom, naići na autora koga ima smisla čitati, nije mala stvar.
Kao iskusni proizvođač žestokih pića, Antonić vrlo dobro zna da dobra rakija mora dobro i da odleži, pa je ovog puta imao dovoljno strpljenja da izabere aforizme koji su malo „odležali” i koji uspevaju da zadrže vrednost bez obzira na temu i ideju koja često izvire iz aktuelnosti političkog trenutka.
A kada kaže: „Svi traže svetlost na kraju tunela. A niko da se zapita, šta ćemo mi u tunelu?” Antonić nam na duhovit i ironičan način sugeriše da se malo preispitamo koliko smo svi zajedno doprineli da se nalazimo u ovom „srpskom” tunelu, i koliko svima nama nedostaje ozbiljne samospoznaje i kritičnosti. A naš satiričar nas baš svojim afo porukama usmerava, podseća, budi i suočava, i sve radi šta i kako treba da radi vrsni aforističar, koristeći široku paletu afo tehnika.
Novom knjigom Dobrivoje Antonić pokazuje da poseduje aforističku veštinu i da ume da napravi dobar aforizam. Ima iskustvo, ima talenta, ima znanja, ima humora, ima šta da kaže i zna kako. Dobar je naš Dobrivoje.
A kao i svaki Lala, nigde ne žuri, niti čitaoca tera da žuri.
Zato, samo polako, ravnicom uzbrdo!

Slobodan Simić

Dobrivoje Antonić
Profesor sporta i fizičkog vaspitanja, rođen 1952. godine. Do penzionisanja prešao je put, od sportiste, sportskog i omladinskog rukovodioca, generalnog sekretara Saveza izviđača Jugoslavije, do organizatora velikih sportskih manifestacija, svetskih i evropskih prvenstava i Šahovske olimpijade u Novom Sadu.
Bio je u rukovodstvu Omladinske organizacije Vojvodine i Jugoslavije.
Obavljao je dužnost rukovodioca i direktora ustanova i preduzeća: SPC „Vojvodina”, SC „Sajmište”, Odbojkaški klub „Vojvodina”, Banja „Termal”, Vrdnik, Nacionalni park Fruška gora i Uprava Vlade Vojvodine. Bio je na čelu više klubova i saveza i u rukovodstvu Rukometnog i Odbojkaškog
saveza Srbije i Jugoslavije. Inicijator je, jedan od osnivača i programski direktor Asocijacije sportskih legendi i veterana Novog Sada.
Objavio je tri knjige eseja, četiri monografije i knjigе aforizama U govorima do guše i Oblak nad Varadinom. Aforizmi su mu objavljeni na blogovima Paradoks, Etna, Satiraskop, Na prvom ste mjestu, Balkanium, zbirci Aforizmi i aforističari, Ružičasti crnjak, listovima Ošišani jež, Danas, Politika, Novosti, Sremske novine, Užičke vesti, Čelinačke novine i prevođeni na slovački, mađarski, makedonski, nemački i engleski jezik.
Bio je urednik i kolumnista u više listova i časopisa.
Član je Društva književnika Vojvodine i Beogradskog aforističarskog kruga.
Učesnik je i selektor Satira festa. Osvojio je prva mesta za aforizam na Čivijadi 2022. godine i „Banatskom peru”, 2024. godine. Dobitnik je priznanja na Crnogorskom festivalu humora, satire i karikature u Danilovgradu 2024. godine.
Ponosni je otac Bojane i Petra i deda Mie, Andrije, Mihajla i Luke.
Uživa u prirodi i pisanju, na Fruškoj gori i u Novom Sadu.