Наслов књиге:  ДРУГА КЊИГА МОЈИХ ПРИЈАТЕЉА – афоризми без граница

Приређивач: Милан Пантић

Уредници: Славојка Спасеновић и Дејан Спасојевић

Илустратори: Момир Васић и Милорад Ранков

Дизајн Корице: Стефан Вучевски

Издацач: Библиотека „17. септембар“ Мали Зворник / „АСоглас“ Зворник

Тираж: 400

Година: 2025.

Избор неких афоризама за сајт
(Ј. Николић)

Ми смо своје мишљење задржали за себе.
У пракси користимо њихово.
Славица Агић

Промене су уочљиве свима:
некад су у влади седели бивши
а данас будући робијаши.
Златомир Алексић

Медицина је толико напредовала
да човек не зна од чега прво да умре.
Марјан Ангеловски

Док сте живи
не штедите новце за сахрану.
То је мртви капитал.
Иво Мијо Андрић

Окривљени се бранио ћутањем:
проговорио је тек кад су му скинули кесу са главе.
Добривоје Антонић

Сад кад сам дипломирао одох у кафану
да упознам професоре!
Миладин Берић

Можемо ми писати историју какву год хоћемо
а шта ако налети неко ко зна читати?
Седина Бркић

Завладала је општа беспарица,
почеле спонзоруше да се удају из љубави.
Јован Н. Бундало

Док човјек испуни жеље другима,
њему остане само посљедња жеља.
Момир Васић

Са братом сам поделио дедовину.
Он је наследио имање, а ја традицију.
Милоје Вељовић

Слобода говора је достигла такав ниво
да смо остали без речи.
Душан Видаковић

Ко је овдје држао до себе,
добио је оно за шта се држао.
Владислав Влаховић

Моја учитељица је лијепа и паметна.
Тата мисли да је лијепа,
а мама да је много паметна.
Бранко Вуковић

Полицајац: јесте ли видјели ограничење брзине,
јесам, али нисам видио вас.
Иван Граховец

Кад ми је тешко ја запевам.
Да и онима око мене буде тешко.
Игор Дамњановић Диб

Акробате у циркусу ризикују своје животе,
акробате  у политици – наше.
Валентин Димитров

Продужио сам врсту.
Стао сам у ред за хлеб.
Зоран Додеровић

Оперцација је отказана.
Међу потребним налазима
није пронађена коверта.
Радојка Драганић

На генераловој униформи је толико одличја
да се не виде мрље.
Јандре Дрмић

Ми смо мала држава,
зато имамо више богова
него верника.
Миле Ђорђијоски

Људи не воле читати,
па им продају бајке
преко малих екрана.
Дарко Жигровић

Нисмо више са свима у свађи.
Помирили смо се са судбином.
Јован Зафировић

Наша генерација је излапјела,
а ова ће да испари.
Миле Зекић

Ко редовно пије лекове
дуже болује.
Горан Иванковић

Истина стидљиво излази пред јавност
јер је гола.
Данко Ившиновић

Његовани нокти су огледало нерада.
Дражен Јерговић

Крајњи корисници у здравству,
све мање се зову пацијенти,
а све више покојници.
Ненад Јефтић

Не губим драгоцјено вријеме.
Проћердам сваки секунд!
Перица Јокић

Мушкарац је непар
ако нема пара.
Нада Караџић

Добро јутро, децо!
Устајте, ручак ће се охладити!
Далиборка Шишмановић Кепчија

Судница није кафана,
али важне пресуде се ту могу поручити.
Љиљана Крстић

Наш Народ чине све сами генијалци.
Нигдје нормалног човјека.
Милан Куриџа

Еви свака част.
Она је прва преврнула лист.
Грујо Леро

Једног дана доћи ће на тапет
и онај чија слика виси на зиду.
Жељко Марковић

Он је свестран писац.
Кад изда књигу, изда и читаоца.
Саво Мартиновић

Држава је тамнија страна отаџбине!
Радмило Мићковић

Кад мали мишеви постану пацови,
транзиција је успјела.
Милад Обреновић

Инфлација је кад си пун као брод,
а тонеш као Титаник.
Динко Османчевић

Неки људи кад те сретну,
сете се да те не познају.
Маја Ђукановић-Османчевић

Зуб кад је шупаљ он клима,
слично је и са главом.
Марко Пајић

Јесте криминалац, али није робијаш:
Тако му је суђено.
Милан Пантић

Бјеже му мисли.
траже слободу.
Живко Продановић

Жене воле паметне мушкарце.
Паметном је једна доста.
Марина Раичевић

Нашег чојства и јунаштва нема надалеко,
а и овдје их је све мање.
Бојан Рајевић

Бити веран је ствар интелекта
 – што си паметнији мање су шансе да те ухвате.
Марија Ранђеловић

Између чекића и наковња,
ми смо златна средина.
Милорад Ранков

Прве године брака су војне вјежбе,
а остатак тест издржљивости.
Ђурђа Вукелић Рожић

Лекове који се пију после јела
пијемо на празан стомак.
Милан Р. Симић

Наша победа је само мало мања
од нашег пораза.
За главу.
Слободан Симић

Странци се интересују за наша национална добра,
национална зла их не занимају.
Дејан Спасојевић

Кад вас неко држи у шаци,
морате да му гледате кроз прсте.
Душан Старчевић

Кад нам уграде чип у главу,
знаћемо све осим где нам је глава.
Ленче Стоименова

Изнеси своје мишљење,
и затвори врата за собом.
Милко Стојковић

Иако ништа нисам знао
професор ми је дао десетку.
Али ни ја њему нисам остао дужан.
Миодраг Стошић

Да смо као други,
ко би се угледао на нас?!
Витомир Теофиловић

Налазиш се у самици.
Сам си крив.
Станислав Томић

Држава нам је супер.
Да је боља, не би била наша.
Зоран Трбић Зорт

Пошто није имао коверат за лекара,
оставио је опроштајно писмо.
Александар Чотрић

Глас покојника је глас апсолутне већине.
Миленко Миро Шарац

Био је скривени таленат.
Никад га нису пронашли.
Бојан Швентнер

…

ПОГОВОР

Идеја о окупљању пријатеља за заједничку књигу и није превише оригинална, имамо безброј зборника и немали број антологија. Но, моје књиге пријатеља нису ни једно ни друго, нису резултат никаквог конкурса, а не подлијежу ни антологиским критеријумима.

Десило се то овако, дуго сам чекао на штампање своје треће збирке афоризама и дошао на идеју да заједно са рецензентима, илустратором и још по којим пријатељем, припремим заједничку књигу. Рачунао сам да ће нас бити од десет до петнаест и отуда сам нагласио да ће бити објављено по 30 афоризама, што би значило да ће то бити збирка од стотињак страница и око 400 афоризама.

Упутио сам позив преко друштвених мрежа. Резултат је био 53 аутора, 1.590 афоризама на 272 странице, са портретним цртежом или карикатуром. Пројекат је прихваћен са одушевљењем и међу ауторима сам добио стварне пријатеље.

Више није било питање да ли ћу, него када ћу радити другу књигу. Мислим да су три године идеално вријеме и услиједио је нови позив под мало коригованим условима. А кориговани су јер сам очекивао пуно више аутора, тачније стотину. А ево, хвала Богу, има нас 116! Како су афоризми без граница, заступљени су афористичари из осам држава. Како бих олакшао посао онима који ће жељети да представе ову књигу од 2.320 афоризама, навешћу неке статистичке податке. Из Србије има 59 афористичара, БиХ 21, Црне Горе 11, Сјеверне Македоније 10, Хрватске 9, Словеније 3, Бугарске 2 и Швајцарске 1. И меим сврстаним у алканске земље има оних који дио времена проводе у Мексику, Белгији, Њемачкој и другим земљама. Посебно ми је драго што је међу њима 21 жена, бар по једна из сваке од наведених земаља.

Најмлађи учесник овог пројекта је Радојка Драганић из Никшића, са својих 27 година, а најстарији је Саво Мартиновић, који је рођен у сусједном Даниловграду давне 1935. године, а сад живи и ствара у Београду. Можда сам требао рећи већ на почетку, у „Другој књизи мојих пријатеља“ је заступљен и недавно преминули, мој велики пријатељ Милорад Ћосић Ћоса. Он је био први афористичар који је послао своје афоризме за прву књигу, редовно смо размјењивали књиге, био је рецензент моје збирке „Ма шта рече“, а комуницирали смо све до краја његовог живота. Сви остали су живи и колико-толико здрави, иако их је више од двије трећине у пензији. Са њима сам, радећи на овој књизи размијенио преко хиљаду мејлова, још више порука, а надам се да ћемо се са некима и срести на некој од промоција.

Не бих ни почео рад на овој књизи да нисам добио обећање од Жељка Марковића, Момира Васића, Милорада Ранкова и издавача, Славојке Спасеновић и Дејана Спасојевића, да ће ми помоћи. Одрадили су лавовски дио посла и ја им се исто толико захваљујем.

У поднаслову књиге стоји – афоризми без граница-. Пажљив  читалац ће то и утврдити, јер кад бисмо избрисали потпис испод афоризма, ријетко ко би могао препознати на коју државу се односи, који вођа је у питању, гдје влада корупција, чија полиција прекорачује овлашћења, гдје је правда селективна, гдје су култура и образовање маргиналне теме, гдје се купују дипломе и са њима лакше долази до посла, из које државе се одлази у развијене земље, гдје се затиру села, породице,…

Захвалан сам и вама, мојим пријатељима, што сте учествовали у стварању ове књиге, како најистакнутијим именима наше, а вјероватно и европске афористике, теко и онима који се уз њих кале и намећу храброшћу и виспреношћу. Радујем се ако сам некима помогао да изађу из анонимности. Због тога су сви добили исти простор, да се не би неко помислио да ми је до некога више стало. Сам квалитет изабраних афоризама ће неке ауторе издвојити од осталих.

Било је ту простора још за неке ауторе које сматрам својим пријатељима, али се из неких разлога нису одазвали позиву. Наравно да се са повећањем броја аутора повећава и број страница, али због тога нико не би био ускраћен за простор. Књига се зауставила на 356 страница.

Жељко и ја смо се трудили да изаберемо најбоље од најбољих. Преко 6.000 афоризама смо читали и по пет-шест пута како би их изабрали за ову књигу. Стотине сати рада је утрошено, а о новцу и не питајте. Када бих вам рекао одакле средства, вријеме, воља, можда бих покварио ваше мишљење о себи. Боље овако, добићете ауторски примјерак бесплатно и за уложених 20 афоризама, моћи ћете да уживате у 2.300!

Унапријед се радујем тренутку кад ће књига доћи до вас, драги моји пријатељи. Неки од вас би то могли урадити и много боље од нас, неки ће наћи ситне замјерке, али се мене то не дотиче. Уложио сам пуно знања, рада и љубави у овај пројекат. За то не очекујем никакву сатисфакцију, осим да оно што пише у наслову књиге то и остане.

Милан Пантић