Недавно је у издању Европског покрета пријатељства из Београда изашла књига афоризама писца Бојана Љубеновића „Земља нојева“.
Како наводи аутор, у питању су политички афоризми које је објавио у рубрици ТРН (Тако Рећи Незванично) у дневном листу „Вечерње новости“ у периоду од 2019–2024. године. Од око 4.700 афоризама, у књигу је ушло око 900. После књига „Трн у оку“ и „Противотров“ ово је трећи наслов из тог циклуса.
Писац истиче да су афоризми писани у самоодбрани, и да се не каје, ако је понегдје дошло до прекорачења нужне одбране.
Треба напоменути да Љубеновићева нова књига, у обиљу афористичке продукције, доминира као кристално огледало које рефлектује бројне аномалије савременог друштва на сатиричан, духовит, једзгровит, саркастичан и занимљив начин пером писца који погађа суштину свега што нас погађа или промашује. У књизи се преплићу ставови о политичким, културним, историјским, књижевним и другим акутним темама презентоване на лапидаран и уврнут начин стилом врсног мајстора кратке књижевне форме. Његови афоризми дјелују као праве мисаоне екслозије настале активирањем мозга свим оним што је ван памети. У књизи се разоткривају кључни постулати цивлизацијског нишавила и његових протагониста. Писац је конкретан чак и када пише увијено. Код њега су доминантни маестрални обрти у извођењу мисаоних минијатура што им даје посебност, антологијску и сваку другу вриједност.
Без намјере да улази у тумачење конкретних афоризама, аутор ових редова је изабрао неке од њих, али ни остали у књизи нису ништа мање вриједни. У то ће се увјерити сви они који ову књигу нађу и прочитају.

Избор афоризама за Web портал
Ј. Николић

Ми никоме нећемо бити славни преци…

Све срећне земље личе једна на другу, а све несрећне на нашу.

Ако вам крче црева почните да аплаудирате.
И убрзо ће престати.

Српска академија наука ћути.
Седе главе премазане су свим бојама.

Страначки аутобус прима педесет путника и ниједног човека.

Подигни три прста и гледаће ти се кроз прсте.

Пробајте нашу демократију.
Свежа, недавно заклана.

Наша земља се простире на већем делу своје територије.

Жуља вас неправда?
Имамо већи број.

Они који данас говоре: „Ћути, може и горе“,
већ сутра ће бити у праву.

Некад смо јели јабуке да заварамо глад.
Данас гледамо „Дневник“.

Полиција ситним лоповима везује руке,
али код крупних њој су руке везане.

За ручак нисмо имали ништа.
Ја сам двапут сипао.

Ово је земља љутих ракија и меких људи.
А ваљало би да је обратно.

Фантомка, тренерка, патике.
Српска народна ношња.

На њему је свака кошуља лудачка.

Сваки наш град има културни центар,
а у сваком је култура на периферији.

Гледам како пролазници удељују милостињу просјацима.
И немам шта да додам.

Бежи ко ђаво од крста или ко црква од фискалне касе!

Просјаци на сваком кораку.
Има посла ко хоће да ради.

Један наивни сликар се учланио у владајућу странку.
Ни он није наиван!

Једни упадну у шахт, други у депресију, трећи на државни буџет.
Прве ваде ватрогасци, друге психијатри, а треће нико више не извади…

Сваке године шијемо све већу заставу.
Ускоро ће бити већа од државе.

Мафија је опет убила некога.
Па после кажу да институције система не раде свој посао.

Кажу да сто пута поновљена лаж постаје истина.
Али нашим грађанима не треба двапут рећи.

Не трубите кад пролазите крај правосудних органа.
Пробудићете јавног тужиоца.

Црквени миш се учланио у владајућу странку.
Сад је канцеларијски пацов.

Он је познати манијак, вишеструки силоватељ и потенцијални убица.
Изузетна нам је част што је пристао да говори за наш лист!

Један покушао да опљачка златару, али га одмах ухапсише.
Па није ти то, човече, држава!

Овде сваког јутра осване – мрак…

Поштовани гледаоци, сада ћемо емитовати језив снимак насиља.
Гледајте и уживајте!

Да је народ љут као пушка не би био го као пиштољ.

Поштено смо се поделили.
Море је припало њима, а брод лудака нама.

Да бисте у Србији били новинар
није довољно да умете само слепо да куцате.
Већ и слепо да слушате.

Лопове који су опљачкали наше страначке просторије
позивамо да се јаве.
И потпишу приступнице.

–Жено, одох у рат.
–Кад се враћаш купи хлеб.

Ако желите да будете нови директор државне телевизије,
климните главом.
Ето, први услов сте испунили.

Улицама треба давати надимке, а не имена.
Име понеко и успе да промени,
али надимак још није нико.

Пинокију је растао нос из истог разлога из ког таблоидима расте тираж.

Једном политичару је изашло неко чудно црвенило по лицу.
Да није, не дај боже, стид?

Тачно је да су нам болнице оронуле,
али ако ћемо право, ни болесници нису бољи.

На прослави дана безбедности била је толика гужва
да су полицајаци и криминалци једни другима седели у крилу.

Пре него што отворите контејнер
послушајте савет свог нутриционисте.

Нови министри полажу заклетву.
Кад су већ ту узмите им и отиске прстију.

На све стране татини синови.
Па ти преживи, мајчин сине!

Био је лопов опште праксе,
али се онда учланио у странку и добио специјализацију
у једном јавном предузећу.

Хвали се један лопов:
Ја сам крао још док се то није смело!

За колективно венчање
пријавио се рекордан број парова,
јер несрећа зближава људе.

Немојте новинама прати прозоре.
Само ћете размазати прљавштину.

На скупштинске прозоре ставили смо решетке.
Да се посланици навикавају.

Однео сам ципеле код обућара.
Да им врати километражу.

И ова бедна садашњост једном ће бити наша славна прошлост.

Грађевински отпад бацамо у реке,
а политички у дипломатију.

Једино тужније од људи без куће су куће без људи…

Позајмили су мало наше историје.
Вратиће кад буду имали.

Чврста власт ослања се на слабе карактере.

У земљама у којима немамо амбасадоре најбоље смо представљени.

Истурили смо напред оне што се копчају позади.

Молимо грађане да изађу на изборе и гласају по својој савести.
Ко нема савест добиће је на лицу места.

Вас аполитичних има баш много.
Што не формирате странку?

Полицијска значка увек устукне пред партијском легитимацијом.

Један контраверзни бизнисмен је испред свог дворишта ставио натпис:
Забрањено бацање бомби!

–Коју ћеш руку, леву или десну?
–Па обе су празне.
–Да, али имаш могућност избора.

Јутрос се на једној телевизији разговарало о хришћанству.
Водитељка је на ту тему знала једино да прекрсти ноге.

Понео си чекове на одмор?
Пиши кад стигнеш.

Бављење политиком захтева много одрицања.
Човек мора да се одрекне истине, части, поштења…

Поред књиге жалости треба да постоји и књига радости.
Да и они који покојника нису волели имају где да се упишу.

Дакле, Црногорац сте.
Је ли то ваш коначни одговор?

Срећне државе имају сиромашну историју,
а богате грађане.
Код несрећних је обрнуто.

Кад сте за њега рекли да је полуписмен,
половину сте слагали!

Једна новина је својим читаоцима поклонила нож.
А у празничном троброју могу се надати и ручној бомби.

Све награде које добијају други су безвредне.

На нашем митингу било би и више угледних личности,
али су многи у кућном притвору па нису могли да дођу.

Потписали смо капитулацију, али нисмо изгубили све.
Задржали смо хемијску оловку.

Кад се у математици саберу нуле добије се нула.
Кад се у политици саберу нуле добије се странка.

Србенда је исто што и Србин само већи број.

И на страначком казану има разлике.
Једни сипају кашиком, а други кутлачом.

Договорио сам штедњу по виђењу са женом и децом.
Што се мање виђамо ја више уштедим.

Ако судија хоће да остари, неки предмети морају да му застаре.

У таблоидима нема читуља.
Они своје читаоце живе сахрањују.

Дошло ми је да нешто радим.
Али како дошло тако и отишло.

Ко држи до морала овде нема за шта да се ухвати.

Одржано је још једно такмичење у лагању.
Главни фаворит није дошао
јер је био заузет председничким обавезама.

Најтеже је бити пророк у свом селу.
Јер сви знају да си лажов.

Све што заради Србину оде кроз оџак, ауспух и канализациону цев…

Фотографисали се један криминалац и један политичар.
Криминалац се после правдао да није знао с ким се слика.

Једном ђаку јутрос родитељи дају новац за ужину, а он броји и пита:
–А за кладионицу?

Полицајац је пришао познатом криминалцу и затражио му личну карту.
Када се уверио да је то заиста он, затражио му је и аутограм.

Лаже и краде.
Два посла ради да прехрани породицу.

РЕЦЕНЗИЈА

ИСТИНА О ЗЕМЉИ НОЈЕВА

Тешко је данас бавити се сатиром када сваки истинит новински текст написан у време медијског мрака читаоци доживљавају као сатиру. Бојан Љубеновић је један од сатиричара, који успевају да такву стварност надграде литерарном цртом и учине је разумљивом и онима којима тренутно ништа није јасно и притом им их натерају да се насмеју. Тај Бојанов дар се одсликава у свему што пише – причама, роману и афоризмима. И његов роман „Да је боље не би ваљало“, лукаво промовисан као трилер, чиста је сатира која читаоцу сугерише да живи у трилеру, коме је тешко предвидети крај. Тај животни трилер, у коме је недужном човеку тешко да се снађе, покретачка је снага књиге „Земља нојева“.
Читалац ће се слатко смејати и након смеха схватити да се смејао себи, јер је ово книга-животопис о времену које још увек нису појели скакавци, јер има људи – као што је Бојан. И још нешто ће схватити виспрени читалац: ако је глава у песку, један део тела је, што би народ рекао – „на изволте“.
Бојан Љубеновић је користећи се хумором и сатиром – хроничар данашњице, чије ће књиге једног дана бити документ о времену у коме су људи који читају сатиричне текстове имали осећај да ће због те неподопштине неко доћи да их – ухапси.
Историчари ће, сигуран сам у то, користити и књигу „Земља нојева“, јер нико као добар сатиричар не уме да опише време у коме живи и притом своје текстове учини ванвременским. А таква је управо ова књига зналачки насловљена „Земља нојева“. Тај наслов асоцира на једну причу из прохујалих времена насловљену „Страдија“ и тера нас да закључимо како свако време у Србији има свог Домановића.

Вања Булић, писац

БИОГРАФИЈА АУТОРА

Бојан Љубеновић је рођен 1972. године у Београду.
Аутор је тридесетак књига за децу и одрасле.
Ради у дневном листу „Вечерње новости“ као уредник сатиричне и хумористичне рубрике ТРН (Тако Рећи Незванично).
Члан је Београдског афористичарског круга и Удружења књижевника Србије. Превођен на мађарски, македонски, италијански, словеначки, бугарски, чешки, словачки, руски…
Његове најпознатије књиге за одрасле су: „Београд live“, „Да је боље не би ваљало“, „Писма из Србије“, „Србијо, Бог ти помого“, „Трн у оку“, „Трипут сечем и опет кратко“, „Противотров“, „Ништа није смешно“, „Србин којекуде“…
Добитник готово свих најважнијих књижевних награда из области сатире.

Написао је и књиге за децу: “Смејалице“, „Авантуре у шумској школи“, „Занимљиви буквар“, „Књига за заљубљене дечаке“, „Књига за заљубљене девојчице“, „Уки мали фудбалер“, „Луна мала тенисерка“, „Вук мали глумац“, „Баксуз Срећко и његове невоље“, „Откачена школа“, „Тајне дединог кофера“, „Кики и Цоле, најбољи непријатељи“, „Потрага за златном стрелом“, „Приче са јастука“…
Троструки је добитник награде „Доситејево перо“ за најбољу књигу за децу.
Бави се писањем сценарија за телевизијске емисије, позоришних комада и реклама.

Више о писцу на http://www.bojanljubenovic.com