Књига афоризама Љиљане Крстић „Заокрет на жици“

Бројачи гласова раде ушима.
Слушају наредбе колико да изброје.

Бог не прима мито.
Сви му одлазе празних руку.

Богати путују по свету,
а сиромашни ни себи не могу да дођу.

Власници ланаца некретнина заслужују катанце.

Видели смо право лице власти,
али никако да јој видимо леђа.

Вода у бари се не таласа,
јер крокодили знају све једни о другима.

Добијамо невидљив фискални рачун.
издају нам га продавци магле.

Запеваћемо кад одсвира прва виолина.

Кад сигурносне камере зажмуре,
то је кључни моменат у истрази.

Лако је разликовати битно од небитног.
Небитан гласа, битан броји.

Многи су прешли границу.
Они што су остали су на граници стрпљења.

Наши преци не би крварили
да су знали ко ће ходати црвеним тепихом.

На нашој познатој планини
крупне зверке растерале су дивље звери.

Не могу следећи да краду као ови.
Мало је остало.

Не живимо од данас до сутра.
Живели смо од прекјуче до јуче.

Од ђубрета у земљи расте цвеће,
а од ђубрета у човеку зло.

Политичари носе скупе ципеле
и ђонове на образима.

Погледајмо им сат на руци
и знаћемо колико је сати.

Правда хода на штакама,
зато су јој многи утекли.

Покрали су све живо.
На реду је мртав капитал.

Ређа лажи преко лажи.
Уређује вести.

Размењивали су мишљење вербално и ручно,
а било је и шутирања.

Слоновима су отворили врата стаклара
кад су у министарства увели старлете.

Сведоци су у почетку живи,
а како судски поступак одмиче,
губи им се сваки траг.

Свињски род завиди на блату актерима
предизборне кампање.

Српска градација: бронза, сребро, злато, власт.

Сва наша пролеећа су кишна.
Буја жито и оно испод жита.

Телевизијски апарат је машина за млевење истине.

Ум више овде не станује.
Остала је само снага да кладе ваља.

У нас је уперен нишан.
Да бисмо опстали, морамо се покренути.

Четвртком прима странке,
а осталим данима мито.

Postavi komentar