Избор афоризама
Ј. Николић

Срби су свету дали доста умних глава. 
Будале су задржали за себе.

Тамо где се магла продаје
тешко да ће сунце огрејати.

Где народ пристаје на све,
остаће без свега.

Ко се лечи
дуже ће да болује.

Цео свет је полудео.
Само ми нисмо нормални.

Вођа не спава.
Брине да се народ не пробуди.

Политичари би мање лагали
када би им народ мање веровао.

Власт му је ушла у крв.
Неће је дати без крви.

Кад је власт глува
народ мора да буде гласан.

Није чудо што нам је свака власт иста.
Исти је народ бира.

Наш председник је храбар човек.
Он сме да каже и оно чега се паметни стиде.

Пожар је угашен.
Све је изгорело.

Ова влада је урадила доста више од претходне.
Зато је и штета доста већа.

Нису баш све покрали.
Школске дипломе су купили.

Када се скрене сваки пут води у лудницу.

Ваше право је да знате све.
За ваше добро најбоље је да не знате ништа.

Раније сам се кајао што нисам отишао одавде.
Данас се кајем што сам остао.

Да би данас човек живео поштено од свог рада
мора да се бави неким нечасним послом.

Држава води рачуна о сиромашнима.
Не дозвољава им да се обогате.

Арапи купују земљу по Србији. 
Мало им њихове пустиње.

Прошла година је била лоша.
Ни ова не би требало да подбаци.

Ко држи језик за зубима
сви зуби су му на броју.

Они који не воле да читају књиге
уживају док им други причају бајке.

Најскупља радна места су  она
на којима се не ради.

Пре доласка на власт није знао шта има.
Сад  не зна шта нема.

Попови држе опело мртвима,
а политичари живима.

Коњ има четири ноге,
а коњина две.

За лажно сведочење иде се у затвор.
За лажна обећања у политику.

Немам ништа.
Могу да ме ухвате само за оно што имам.

Рецензије

СИТИ СМО СВЕГА

       Књига коју држите у руци је бунтовна и неподобна књига. Храбра књига. Некада се за овакве књиге ишло у затвор. Сада их нова власт само игнорише, што је најтежи облик борбе. Ваљда зато, што све власти добро знају:  где сви вичу, ту се ништа не чује.

       Трагедија овог света, а посебно нас Срба је у томе, што су многи врхунски писци отишли у заборав, само зато што су имали гениталије и смели да кажу шта мисле. Да је којим случајем Јиржи Лец жив, данас би писао о цвећу и поморанџама. Времена се мењају, људи се мењају, све тече неким чудним током, појави се неки сјајни афористичар, као што је Горан Иванковић, али брзо бива ућуткан злом вољом актуелних моћника. Речју, људи се људима штите од људи, плот којим су ограђени не дозвољава уплив тешких речи које откривају њихове мане, криминалне карактере и отимачки менталитет.

     А народ воли баш овакве књиге. И чита их са радошћу и задовољством. Коментари теку по кулоарима и сеоским продавницама, уз опрез да се не чују и не буду примећени.

     Навешћу само неколико врхунских сатиричних мисли, уз напомену да је већина сјајна и антологијска.

  „ Народ који ћути, мора да се прискушкује.“

„ Власт му је ушла у крв. Неће је дати без крви.“

„ Народ је сит оних, због којих гладује.“

„ Нисам могао више да ћутим. Накашљао сам се.“

„ Народ је проговорио. Шапуће.“

„ Одложили су оружје. Да охладе цеви“

„ Заврћу нас уврнути.“

„ Овде нико није остао гладан. Умро је.“

„ Обдукција је показала од чега је покојник умро. Од чега је живео, и даље се не зна.“

     Има међу овим мислима и нечег филозофског. Иза многих стоји филозофски узвичник, помешан са сатиричним јауком. Философија и мудрост избијају из многих афоризама, што им само повећава вредност. Велико је задовољство читати овакву књигу. Она је прошарана шалама, сатиром, филозофијом, па чак и еротиком. То могу само велики мајстори и мислиоци.

     Ево неколико таквих:

„ Сутра ћемо сазнати да нам је данас било боље“

„ Видим добро. Није добро.“

„ Продали су нас јефтино. То ће скупо да нас кошта.

„ Нису се они високо попели. Ми смо ниско пали.“

„ Историју пишу јунаци, а потписују је дезертери.“

„ Човек треба да буде велики мајмун, да би га чувале гориле.“

     Овакви афоризми могу се ређати у недоглед. Човек који потписује ову књигу, очигледно израста у велико име српске сатире. Горанове мисли надмашују језичку подлогу, размахују се до крајњих висина, а он као безазлени дечак интелектуално жонглира спреговима, речима мислима…

      Афоризам је мисао која има дупло дно. Може се читати на два и више нивоа. Симболика је вештина песника и сатиричара. А сатира је као печурка. За неке отровна, за неке лековита.

      Неки Иванковићеви афоризми остаће нам у трајном сећању. А то није мала ствар. Памте се само врсне мисли и незаборавне пароле. Од многих романа и хроника, остане само покоји афоризам, док се, опет неки разраста у есеј, приповетку и роман.

     Ова књига ће наићи на добар пријем код читалачке публике, а име њеног аутора постаће још познатије у свету сатире.

     Зато је искрено препоручујем за штампу.

                                                                                                     Радмило Мићковић

Белешка о писцу

     Горан ИВАНКОВИЋ, рођен је 1962. у Љигу.  Живи и ради у Бранчићу код Љига.

     Пише афоризме, епиграме и кратке сатиричне приче. Сарађује  с више дневних, недељних и периодичних штампаних издања, као и бројним електронским медијима.

      Своје радове објављује у Јежу, Вечерњим новостима, Политици, НИН-у, Енигматици, … у култној радио емисији Караван ( Радио Београд 1),  више сатиричних портала ( Етна, Шипак, Сатираскоп, Сатиргора, Балканиум, Конкретно…), као и на свим друштвеним мрежама.

     За свој рад је више пута награђиван.

– Друго место за афористичара године ( Ерски кабаре 2020, Чајетина);

– Треће место ( Чивијада 2022, Шабац);

– Награда „Вук Глигоријевић“ за најбољи афоризам на Сатира фесту 2022, (Београд);

– Друго место на „Данима сатире „( Житковац 2024.);

– Прво место за афористичара године ( Ерски кабаре 2024,Чајетина)

     Заступљен је у више зборника и антологија афоризама.