Избор афоризама
(Ј. Николић)

Кад год сам професору
рекао да не знам,
одговор је био тачан.

Нисмо равноправни,
њима не бране да краду.

У нашем друштву високо су постављене
моралне норме,
али их ми без проблема прескочимо.

Ко год демонстрира силу,
ми му окренемо леђа.

Наставници се морају бранити од ђака
без употребе силе.

Имају предност, немају кочнице!

Док сам пратио знакове поред пута,
налетио сам на рупу на цести.

Испод војничког шљема ријетко ко види главу.

Чека у реду свако ко не зна
какав је код нас ред.

Ишао бих с њима на крај свијета
да знам да ће тамо да остану.

Банка троши наш новац.
А ми штедимо!

Патриота умире у затвру да држави
смањи трошкове издржавања казне.

Радничка класа мора пажљиво да устане,
да не пробуди нераднике.

Због интелектуалаца,
у маркету више не продају штампу.
Кад купе новине, немају за хљеб.

То што свијетли по мраку,
по дану нико не примјећује.

Стан ми је у центру, живот на периферији!

На здравствене књижице би требало ставити
фотографије да се види
како је пацијент изгледао прије лијечења.

Угледао се на доброг човјека.
Изгледа јадно!

Ако добијете плату већу од свог шефа,
провјерите да то није отпремнина.

Кад копирамо лош оригинал,
увијек добијемо добру копију.

Нисте добро преписали афоризам,
заборавили сте име аутора.

Окренем се да видим
шта то момци гледају.

Награђени немају ништа
против корумпираног жирија.

Кад шетам и читам поруке,
испред мене се склањају људи,
али не и бандере.