(Говор одржан на Сатира фесту 2024 поводом осамдесет година од рођења Милована Витезовића)

Витезовић је писац низа књижевних жанрова, од афоризама до драма и романа. Широку популарност стекао је ТВ-серијама Вук Караџић, Димитрије Туцовић, Шешир професора Вујића…
У духу и контексту Сатира-феста указаћемо овде само на његове афоризме. Својим особеним даром већ првим збиркама показао је колико најмања књижевна форма може да има значењских слојева и стилских нијанси. Још као младић винуо се у врхове наше афористике. Најпре су то били афоризми о несагласности речи и дела, богаћењу појединаца под плаштом идеологије једнакости: „Народ је добио циљ, појединци средства!“ и подвојености између политичке врхушке и друштва: „Силазе у народ преко насловних страна.“ Упоредо са сатиричном вивисекцијом свакодневице, Витезовић је све већу критичку енергију усмеравао ка парадоксима који надилазе идеолошке и политичке забране, парадоксима дубљег смисла и далекосежнијег значења. Иако је даномице хрлио у актуелне изазове, Витезовић је знао да се идеолошки ограничена мисао и ригидна политичка пракса не могу отклонити лакирањем постојећег већ променом политичког субјекта: „Пролетери свих земаља би се ујединили кад би дозволиле вође пролетера свих земаља!“ А компас је свима доступан: “Усправном човеку срце је висак!“

Великани духа имају исказе којима сублимирају своје јаство и политичку адресу. Ево два афоризма тог нивоа. Први је из врела народне мудрости, Витезовићевог честог тематског и поетичког надахнућа: „Ко пева, зло не мисли. Ко мисли, није му до песме“. Други је иронична парафраза, омиљено Витезовићево стилско средство, „измештање“ идеолошких топоса у стварну географију: „Живео конгрес мерцедеса на Тргу Маркса и Енгелса!“

Маестрално је осветлио наше крајности, од ниподаштавања самих себе: „Ништа нам није свето је наш принцип!“ до патолошке сујете: „На Србе не вреди трошити речи. Не дају се нахвалити!“
Ову аутомитологизацију најстаријег и најбољег народа на свету жигоше афоризам: Додељујемо ордену човека!

Витезовић је врхунски мајстор цитатности, виђења нашег времена на фону свеколике историје. Ево једног бисера из двотомне збирке Витешки кодекс, ризнице аналогија и алузија: „Чехов је увек знао како да вас потресе вашом очајном судбином.“

Витомир Теофиловић