Избор афоризама за Портал
Ј. Николић

Кад заспим на вријеме, пробудим се прије времена.

Бјежите од циља, да не будете погођени!

Од остатка плате купићу жваку, добро се растеже.

Гдје год да оставим кишобран, неко га нађе прије мене.

У нашој фирми се пита онај кога нико ништа не смије да пита.

Напуштене фабрике  су споменици, које су наши радници подигли себи за живота!

Они који нису чланови било које партије, поражени су на сваким изборима.

Сви су ми окренули леђа, сад могу да бирам за ким ћу да кренем.

Не перем судове, једем из фрижидера!

Данас ми је добро, јуче ми је било много боље.

Одох у кафану да не дам другу да се напије…

Новинар одговара, због питања које поставља.

Лакше пацијент помогне доктору, него доктор њему.

Откад сам се спријатељио са антологичарима, напишем понеки антологијски афоризам.

Није заљубљен  у себе, показује да има укуса.

Исплати се учити, ако родитељи дају паре унапријед.

Своје паре чувате од других, а штедите од себе.

Професорима који су продавали лажне дипломе ће судити њихови ђаци.

Пробудили смо се на вријеме, али је дан одмакао.

Ми смо учили да не радимо, а дјеца су нам се научена родила.

Новац не дижем из банке, немам повјерења у себе.

Онима који су ми остали дужни од прошле, поручујем да није срамота да се одуже ни ове године.

Љепота његове куће ће бити очигледна, кад се поруши комшијско ругло.

Чекам повишицу, па да кренем у акцију на снижење.

Онај ко је јутрос изгубио 10 евра, нека зна да је на лицу једне дјевојчице изазвао диван осмјех.

Возач је у камиону превозио кокаин. Ко му даде дозволу?!

Кад пожелите добар телефон,  купите дјетету бољи.

У селу пси помажу људима у послу, у граду у дангубљењу.

Нићи ће висока зграда, ископали су дубоку рупу.

Добар афоризам је имао несрећу да га је написао непознати афористичар.

Све ће нам бити џаба, кад не буде имао ко да купује.

Ријетко се виђам са комшијом из села, он у Швајцарској, ја у Њемачкој!

Једино су полицајци равноправни са криминалцима. И једни и други имају оружје.

Кад виде откопчан шлиц, мушкарце сажаљевају, а женама се диве.

Они који нису ишли у школу, научили су да раде.

Комшије су гледале позориште у кући, а онда сам навукао завјесу.

Мушкарци гледају жене сприједа и страга, жене мушкарце уздуж и попријеко!

Кад дијете крене на екскурзију, оба родитеља му носе кофере.

Код нас суди како ко, како гдје, како кад, како коме!

Престао сам да користим фиксни телефон, прислушкују ме укућани.

Поклањам књиге, јер није пристојно за поклон рећи да не ваља.

У недостатку смијешних афоризама, објављујем своју фотографију.

Ми на зачељу и не знамо ко нам је вођа!

Организоване су уличне трке, нико није стигао да објави имена побједника.

Овогодишње трешње нису јестиве.Биће, кад појевтине!

Док испричам шта сам наумио, заборавим шта сам мислио да кажем!

Једва чекам да се вратим са утакмице, да на снимку видим шта сам гледао!

Од бициклисте на тротоару, склонио сам се на цесту.

Сви пензионери би требали имати брачног друга, да има ко да наслиједи пензију.

Кад се роде гледамо на кога су налик, кад одрасту питамо се на шта личе.

Укрцали смо се на задњи воз и никако да се искрцамо.

Могао сам постићи и више, да сам имао јаче противнике.

Остали смо најбољи другови, више се не дружимо.

Цијели град је у кружном току, тражимо паркинг.

Видјели мој афоризам у новинама. Не рекоше да су га прочитали.

Рецензије

САТИРИЧНА РЕЧ КАО МЕРА

Афоризам као једна од најкраћих књижевних врста по једној од дефиниција је роман у малом, а по другој свемир у капи воде, па у свету мисли, како га дефинише Јосип Видмар, значи што у књижевности значи песма. Као такав он из дана у дан на овим просторима  заузима све значајније место. Разлог томе очито треба тражити у погодној клими изазваној друштвеним превирањима која су учинила да  један број  аутора  вешто баратајући овом сажетом формом успева  да укаже на све друштвене девијације и да се концентрисаном и синтетском мисли недвосмислено изразе о било којој појави.

Као човек немирног духа, међу успешније, а у такве спада и Милан Пантић, који вештим поигравањем речју читаоцу даје могућност  да одгонета и оно неизречено, а ипак између редове исказано. И то чини оштроумно и не ради игре.Тако указује на све оно што смета оку, уму и разуму. Тиме даје посебан значај и обележје овој књижевној врсти.Ако све то прихватимо као такво, онда је књига афоризама ,,Ма шта рече’’ Милана Пантића вишетомни роман. И то онај који се могао назвати и Дневник афористичара, јер је сатиричним пером бележио дневне догађаје, своја запажања и судове о једном времену и друштвеној збиљи онаквој каква она  јесте и како је он доживљава, настојећи да за све има меру и да се то покаже као тачно: “Мјера за афоризам  је ријеч, ако афористичар има мјеру“.

 Зато се  одмах намеће питање: је ли могао да избегне крилатицу да је “Писцу тешко да почне, још теже да настави а да не подбаци, а најтеже да зна када да се заустави“. Но, с обзиром на пажњу коју су му наметнули окружење и концепција књиге, њена обимност  не умањује вредност и значај забележеног. Напротив, не да није подбацио већ је веома вешто и верно дочарао нашу сурову реалност,  иако је афоризмом: “Не тражите смисао мојих афоризама, можда блефирам!“ очито свесно је хтео да читаоца доведе у дилему и натера га да се замисли, потражи њихов смисао и себе у времену и простору који он у овој књизи осликава. Уочљиво је да је поучен искуством, Пантић овим афоризмом  желео да читаоцу дâ шансу да се и он за нешто пита, јер: “У нашој фирми се пита онај кога нико ништа не смије да пита“. А то само зато што: “Власт је заиграла на све или ништа. Све је у њиховим рукама“.  Но, живот је демантује, јер сваки обичан човек резонује као и овај аутор, па се томе супротсатвља и даје власти на знање: “Нисам оригиналан, мислим својом главом“.И мора се тако. Мора, пре свега  у друштвима у којима се тек зачиње демократија која очито повремено поприма облике анархије, па не треба да чуди што он с правом каже: “Ко воли демократију, дабогда је имао у својој кући!“Свестан да су данас скоро свуда поремећени вредносни системи и да је свет захватило неко лудило, Пантић овом књигом “отвора сва врата, па и она кроз која нерадо пролази“ и у свом стилу и концизно даје одговоре на оно што највећем броју људи смета а што многи или боље речено одговорни не виде или неће да виде. Зато с разлогом и подсећа: “Сада су Западу све земље Далеки исток“. Та поремећеност система је свуда уочљива, јер:“Неки би дали живот за нешто, други би га узели ни за шта“.

Но, то није од данас или од јуче. Одувек је било тако. Одувек је мало ко из минулих грешака извлачио  наук. Зато ово време карактеришу нетолеранција и грамзивост. Зато “Пуно пропушта ко не попушта!“ Јер: “Не признајемо да се историја понавља.Зато гријешимо увијек изнова“.И не схватамо  да “Пробудили смо се на вријеме, али је дан одмакао“.Ово поред осталога и зато што се оглушујемо на упозорења и овог сатиричара, па: “Најновију кризу нисмо још осјетили. Нисмо изашли из претходних“. Зато што: “У нашој драми играју само каскадери“.

И на крају треба истаћи да ови веома животни и отрежњујући афоризми Милана Пантића погађају праве мете и дају допринос мењању свести људи, па и друштвених токова, за шта су, како каже “Најзаслужнији они који су га потцењивали“.                                                                                                                                                                            

Мајданпек,  23.11.2023.            Пеко Лаличић, књижевник

САТИРИЧНИ  ДУРБИН

Милан Пантић, као дипломирани електроинжењер, и у афористици, којом се успешно бави, примењује струју, и читаоце његових афоризама стално држи будним, иако књига није укључена у струју, али ипак жестоко тресе, његовим  мислима.

Као посматрач наше стварности а и народа око себе, вешто потсећа, својим афоризмима, на животне недаће или тешку стварност на коју олако пристајемо, без роптања.

Његови афоризми немају лице лажи. Када их читате, терају вас на размишљање, а то је најважнија порука коју нам упућују, јер размишљање инспирише на промену тешког стања и постизања бољег сутра.

Народ живи у облацима, а Милан Пантић , својим афоризмима покушава да га спусти на земљу, да се освести у каквој садашњости живи. Да упоређује истине које се званично сервирају у подобној и нашој „објективној“ штампи, са оним што му се стварно догађа кад завири у свој новчаник на пијаци.

Ево неких мисли:

-Попуст говори колико смо могли да  платимо, да смо то могли.

-Унуци су обавезни да посећују баку и деку , осим ако не живе од њихове пензије.

–Дуго нисам ишао у њиву, сада држава убира плодове свога рада.

– Данас ми је добро, јуче ми је било много боље.

-Држава гради путеве, наше је само да идемо.

Милан у својим афоризмима, посматрајући наш свакодневни животни ријалити, гаји лепоту парадокса и износи на светло дана оно што је у мраку и о чему се ћути. Неко мора да каже.оно што сви виде, али ћуте и праве се да не виде.

О томе и говори:

– Вођа је омогућио леп живот мањини и заслужио да мањина гласа за њега.

-Узели смо залет, иза нас је била провалија.

– Одговорили смо на провокације – ћутањем.

Није заборавио ни писце и „писце“, јер крајњу оцену нечијих написаних мисли дају читаоци, а не жири који додељује признања, јер жирији углавном пливају између кланова и лобија. Тако примећује

-Писци понекад греше, али то не би смели они који читају.

-Мудрост и глупост тешко је раздвојити, посебно нама који их пишемо.

Књига је вредна пажње, јер освежава успавани дух, код оних којима је све свеједно, а помаже онима, немирног духа да и даље истражују и не мире се са постојећим стањем. Јер ако народ стално спава никада му неће сванути боље сутра.

И сам наслов „Ма шта рече“  позива на размишљање.

И на крају, Миланова размишљања, кроз његов сатирични дурбин, којим посматра нашу стварност, остаје као једно трајно сведочанство времена у коме живимо, за будуће генерације, да пореде  виђење стварности, једног афористичара са писаном званичном историјом.

И зато књигу треба држати на истакнутом месту, јер она зрачи хумором који освежава стање духа..

Живели афоризми.

Милорад Ћосић Ћоса

О ПИСЦУ

Рођен 1963. год. у Локању, општина Зворник. Гимназију завршио у Бијељини, а електротехнички факултет у Тузли. Са дужим прекидима, више од 40 година се бави писањем афоризама. Сарађивао са бројним листовима, а прве хонораре зарадио у првим бројевима „Семберских новина“.

 Збирка афоризама, претежно ратних, „Знам за јадац“  изашла је 1994. године. „Ситно самљевено“ је збирка афоризама објављена 2021. године, а „Сметнуто са ума“ годину дана касније.

 Исте године је приредио и издао „Књигу мојих пријатеља“, гдје је своје афоризме објавило 53 афористичара из региона. Већ 2023. године су  му изашле збирке афоризама „На крај памети“ и „С врха језика“. Био је уредник више листова и часописа, ратног листа „Дрински“, зворничког „Српског гласа“, „Зворничких новина“… Професионално се бавећи новинарством, више од деценију, сарађивао је са „Вечерњим новостима“, „Ревијом 92“, „Панорамом“ и другим листовима.

Одскора објављује афоризме у „Јежу“, “Политици“, “Новостима“, „Илустрованој политици“, “Енигматици“, „Разбибризи“, „Сатираскопу“, „Балканиуму“, „Етни“, „Концепту“,  „Ух!Аха“, „Аполону“, „Српској вили“,  „Суштини поетике“, „Књижевном прегледу“, „Српском телеграфу“ и другим листовима, као и на сајтовима: “Шипак“, „Сатиргора“, „Конкретно“, „Словословље“, „Показивач“, “Оксиморон“, „Неказано“, „Књижевна радионица Кордун“, „АС.инфо“ „Звоно.медиа“ и другим.

Учествовао је на „Сатира фесту“ 2022. године. Заступљен је у антологијама Витомира Теофиловића „Враг и шала“ (пола столећа српског афоризма), антологији Драгана Огњановића „Године заплета“ (од пада Берлинског до пада српског зида), као и многобројним „Алминим“ годишњацима Ђорђа Оташевића.

Његови афоризми су се нашли у зборницима српских и хрватских афористичара “Ружичасти црњак“ и „Најљепше мисли о љубави“, које је приредио Златко Томић, као и зборнику Иве Мире Андрића „Ријечи на дјелу“.

Добио је другу награду за афоризам на конкурсу „Банатско перо“ 2021. године у Житишту, а трећу на конкурсу за афоризам на фестивалу сатире у Затону 2023. године. Афоризми су му превођени на руски, словачки, бугарски и македонски језик. Његови афоризми и кратке приче су се нашли у више зборника, а неки су и посебно похваљивани.