Афористичар Петко Чанчар преминуо је половином марта у Фочи, у 88. години. Рођен је у Орахову код Рогатице 1936. године. Осим афоризама, писао је публицистичке радове, пјесме и епиграме.

Дипломирао је на Правном факултету у Загребу. Био је адвокат, предсjедник општине Фоча, народни посланик, судија Уставног суда и министар правде у Влади Републике Српске.

Aутор је више од седамдесет књига. Само у 2009. објавио је девет књига, а у 2010. петнаест, по чему је, био својеврсни рекордер у региону. Објавио je, поред осталих, збирке афоризама: „Између мисли и слутњи“, „Црна мета“, „Медаље и заблуде“, „Бројаница“, „Јудино дрво“…

Приредио је Рјечник имена турског поријекла и збирку анегдота „По народу се казало“.

Заступљен је у Антологији сатиричног афоризма Републике Српске „Лед је пробијен! Ускачите“ (Душко М.jПетровић, 2005), Антологији афоризама БиХ „Протести мождане масе“ (Јово Николић, 2008) и Абецедаријуму хрватских и босанскохерцеговачких афориста „Ријечи на дјелу“ (Иво Мијо Андрић, 2022).

Награђен је на Фестивалу хумора „Милован Илић Минимакс“ у Новом Саду. Одликован је Орденом предсједника Републике Српске.

АФОРИЗМИ

Добро дошли, кад вас је већ ђаво донио.

Музеј је затворен. Фарбамо експонате.

Власт нема рок трајања. Одмах је кварљива.

Ко живи као бог, нема у шта вјеровати.

Човјек нема реп. Зато га вуку за нос.

Ми у позориште. Кад и тамо циркус.

Зид је сиротињски интернет.

Батина пише плаво.