Извод из рецензије
АФОРИЗАМ ЗА ШИРОКУ УПОТРЕБУ
Свojим нajнoвиjим рукoписoм aфoризaмa Ивкo Mихajлoвић je и дaљe зaступник идeje o aнгaжoвaнoj књижeвнoсти. To je уoстaлoм и jeднa oд oснoвних кaрaктeристикa aфoризмa кao књижeвнe твoрeвинe кoja зaхтeвa oд aутoрa oдгoвoрнoст и jaснo oпрeдeљeњe кao и критичку пoзициjу нeзaвисну oд влaдajућe пoлитичкe свeсти.
У мoтивскoj рaзнoврснoсти aфoризaмa у oвoм изузeтнo oбимнoм рукoпису, пoстojи jeдинствeн aутoрoв пoeтички принцип дa je зa нaс дaнaс нajвaжниje тo критичкo рaсвeтљaвaњe и
сaмoпрoсуђивaњe, упркoс oптужбaмa пa и прeтњaмa кoje дoлaзe спoљa, jeр бeз дoбрoг диjaгнoстикoвaњa нeмa ни успeшнoг излeчeњa. To, кao штo видимo, oсoбитo вaжи зa бoлeсти друштвa у свим идeoлoгиjaмa и у свaкo истoриjскo врeмe, и зa врeмe сaдaшњe.

Прoф. др Mиливoje Р. Joвaнoвић

Избор афоризама за Портал
Ј. Николић

Алавост, то је оно када апетити задњице премаше апетите ума.

Алкохоличар је узео боловање. Повредио је чашицу

Могао бих да поправим утисак о вама, али нисам понео алат.

Састанак је прекинут, зато што су присутни били одсутни.

И паук плете мрежу, али не објављује колико има пријатеља.

Нисам се оженио.
Одлажем самоубиство за боље дане.

Све се да поправити.
Само су мајстори непоправљиви.

План за сутра? Видећемо прекосутра

Купио сам туристички ваучер.
Хоћу да напокон обиђем рођаке на селу.

У данашње време човек без дијагнозе је клинички случај.

У сну хрче, али зато на јави не сме ни да писне.

Волео сам је највише на свету.
А онда је љубав прешла на локални ниво.

Платонска љубав је мирисање вештачког цвећа.

Није лако бити гинеколог.
Пипав је то посао.

Кад си девојка за све, онда ти је сукња стално изгужвана.

Не знам шта је вештачка интелигенција.
Ја сам природно глуп.

Удавио бих се у супи,
али ми печење уби ту жељу!

Завршио сам ликовну академију.
Сад могу да се сликам.

Рак је спор, али влада материјом.

Народ не види ни прст пред оком.
Толико је густа политичка магла.

Баксузу је свеједно на коју ногу устаје.

Лупа ми срце. Прати рад мозга.

Ко уме да трпи, нека говори оно што мисли!

Џелат је жртви одрубио главу, а онда се путем
медија захвалио на сарадњи.

Тамо где држава не стигне, укључе се временске
непогоде.

Не знам шта да радим са вођином сликом!
Да је ипак пљунем и залепим.

Имаш став! Е, онда, седи и ћути!

Изгледа да сам полудео.
Тако ми све ово изгледа некако нормално.

Да ми нису држали песнице,
можда бих се и одбранио.

Не може тек тако да се расте.
То увек неко ђубре диктира.

Шта било да било,
али срам нас било!

Порука младим археолозима: Не дозволите
да све време проводите са фосилима!

Судбина је идеална сачекуша.

На онај свет нико не жури да оде.
Чак ни они који дубоко верују у васкрсење.

Ко не жури нигде, најдаље стиже.

Ништа не предузимам у животу.
Чекам да судбина одради свој посао.

Оно што обави ноћ,
о томе дан може само да сања.

Оно што обави ноћ,
о томе дан може само да сања.

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Ивко Михајловић, рођен 1964. године у Брусу. Детињство је провео у поткопаоничком селу Градац. Афоризме пише од 1986. године. Објављивао је у многим листовима и часописима. Заступљен је у неколико зборника и антологија. До сада је објавио пет књига афоризама:
,,Зрно власти, брдо масти“ – 2002. године у издању ,,Гутенбергове галаксије“, Београд,
,,Афоризми“ – 2006. године у издању ,,Зограф“ Ниш, ,,Пуним гасом низбрдо“ – 2010. године у
издању ,,Културног центра“ – Крушевац, ,,Плес кусих петлића“ 2013. године у издању Народне библиотеке ,,Јефимија“ – Трстеник и ,,Чији су ови наши“ – 2016. године у издању Књижевног клуба ,,Багдала“ – Крушевац.
Добитник је више награда , међу којима је и награда УКС ,,Радоје Домановић“ 2003. године
за прву књигу афоризама.
Редовно објављује у часопису за књижевност, уметност и културу,,Багдала“, као и у дневним листовима ,,Политика“ и ,,Вечерње новости“.
Редовни је сарадник листа ,,Чарапанија“.
Члан је Удружења књижевника Србије.
Као хроничар јаловог времена, живи и радуцка у Крушевцу.