Афоризми Валентина Димитрова на српском језику

Књига изабраних афоризама „Дефакто“, Валентина Димитрова (1946) из Варне у Бугарској, објављена је недавно на српском језику, у преводу Александра Чотрића, а у издању београдске издавачке куће „Алма“. Од знатног већег броја преведених афоризама, за књигу је Жељко Желе Јовановић одабрао око шест стотина, а насловну страну је осмислио карикатуриста Тошо Борковић.

Димитров је међу водећим афористичарима и сатиричарима у Бугарској, а по поетици, стилу и приступу темама веома је сличан ствараоцима кратке форме на западном Балкану. Прилоге редовно објављује у „Стршелу“, „Литературном свјату“, „Трећем добу“ и другим бугарским часописима. Успешно преводи афоризме српских, црногорских, босанскохерцеговачких, хрватских, македонских и руских аутора. Члан је Савеза независних писаца Бугарске, Московског клуба афористике и Београдског афористичарског круга. Добитник је признања „Екселенција сатире“, Удружења књижевника Србије.

Његова размишљања о приликама, појавама и феноменима у Бугарској врло су блиска и разумљива читаоцима и у другим балканским државама. Ипак, разлике постоје, јер је Димитров, у већој мери од афористичара са бившег југословенског простора, окренут филозофским, антрополошким и културолошким питањима и промишљању о суштаственом.

„Бугарски афористичар је естета, особени писац, вешт приповедач и мајстор афоризама, који задивљује читаоце способношћу да својим кратко формулисаним мислима пружи целовиту форму. „Морате знати много речи да бисте могли да напишете афоризам с мало речи“, каже сатиричар. Такође је савршено овладао универзалним језиком сарказма. („Уски специјалисти знају све ни о чему.“) Димитров је и наш писац због мотива и тема о којима пише, a који су такви да скоро све што се односи на Бугарску, важи и за српске прилике. („Ако новац квари људе, ми Бугари смо најпоштенији народ у Европи.“)“, наводи Александар Чотрић у предговору књизи.

„Валентин Димитров је плодотворан аутор чије сам мисли са задовољством по неколико пута ишчитавао и закључио сам да је реч о једном од највећих афористичара данашњице“, констатује у поговору Жељко Желе Јовановић. „У свом одабиру трудио сам се да будем строг, желео сам да збирка буде што садржајнија, а број одабраних књижевних минијатура, по мојем мишљењу, не игра нарочиту улогу. Изабраних афоризама је, свакако, могло да буде и више, али мислим да не би могло да их буде мање. У сваком случају, трудио сам се да избор обухвати све оне теме којима се Валентин Димитров бави, а које занимају, па и тиште читалачку публику. Настојао сам да издвојим оне афоризме који ће бити актуелни и кроз неколико година, а верујем и деценија“, наводи Јовановић у свом осврту на књигу бугарског колеге.