Svijet karikaturalnih anomalija

Nedavno je u produkciji Izdavačke kuće „Arhipelag“ iz Beograda izašla knjiga aforizama Aleksandra Baljka „Nemam reči“. Ovo je sedmo djelo ovog autora koje je nastajalo od 2016. do 2023. godine. Na 240 strana pisac u svom prepoznatljivom stilu iznosi teze koje mu nameću paradoksi vremena u kojem živimo. Za njega nema nedokučivih ni zabranjenih tema, njegov stil je originalan, reklo bi se perfektan, iznad svega izbrušen i ima odlike koje ga čine prihvatljivim za čitalačku publiku. Predočeni aforizmi su puni antagonizama koje plasira svojim, vještim pretpostavkama na uvrnut i sistematičan način. Ova knjiga je, bez sumnje, njegovo najzrelije ostvarenje, koje ga identifikuje kao vrsnog poznavaoca društvenih i socioloških stremljenja u savremenom izopačenom i uzavrelom svijetu krcatom karikaturalnim anomalijama. Aforističar je vješt u izvođenju svojih maksima, uz nastojanje da ih na jednostavan način plasira široj čitalačkoj populaciji. S obzirom da su aforizmi poredani po temama, to knjizi daje poseban pečat koji je potvrđuje kao djelo ovjereno od kompetentnog literarnog magnata u ovoj oblasti književnog stvaralaštva.
„Ovde mrak ne pada, nego stalno vlada.“ – prvi je aforizam u pomenutoj knjizi.
Dakle, pisac počinje mrakom, ali ne mrači, nego svojom daljom misijom pokušava da rasvijetli brojne
izopačenosti, kontraverze, nelogičnosti i torture savremenog vremena. U tome, bez sumnje, na maestralan i prefinjen način uspijeva izvodeći premise u svom svojstvenom, ironičnom, humornom, sažetom i vrhunskom stilu književnog detektora onoga što nas okružuje i što možemo osjetiti našim čulima.
Baljak je jedan od lučonoša satiričnog, oštrog i izbrušenog aforizma. On mu u svakoj rečenici daje neobične konotacije i obrte koje čitaoci mogu lako da sahvate i rastumače. Nema tema kojih se pisac u knjizi nije dotakao, ali ih nije samo okrznuo, nego ih je profesionalno i znalački iskristalisao. Čitajući njegove aforizme, može se uočiti suštinsko registrovanje problema i vješto izvođenje sublimiranih opaski, koje zrače, ponekad, zabrinutoščću, ali, uglavnom, i optimizmom koji nas može inicirati da o tome, koliko-toliko, razmislimo, da budemo bolji ljudi, ako ne odmah, onda sigurno u bliskom vremenu.
Imajući na umu obimnost knjige i broj aforizama, pisac je završava pretpostavkom koja kaže: „Radoznali čitalac se već sigurno pita ima li kraja knjizi koju čita.“ a onda u sljedećem aforizmu decentno konstatuje: „Sada je pravi trenutak da obavestim strpljivog čitaoca da ću staviti tačku na kraj ove rečenice.“
U tom stilu autor ovog teksta završava i svoj iskaz Baljkovim aforizmom iz knjige „Nemam reči: „Ovo je knjiga samo za odabrane, a vi je kupite ako spadate u tu kategoriju!

Jovo Nikolić

Izbor aforizama za portal

To što Srbin radi Srbinu,
drugi samo nevešto oponašaju.

Nekada smo bili jedan narod,
a pogledajte koliko nas sad ima!

Nikako da se sastavimo!
Ili nam nešto fali ili imamo višak delova.

Lako je našim slabostima
da se na nama iživljavaju.
Što ne udare na nekog jačeg?

Niko ne može da nas odbrani od nas samih.
Mnogo smo jaki.

Nekima tek sad ništa nije jasno,
za razliku od nas koji od početka
nemamo pojma ni o čemu.

Srbin ćuti dok se ne naljuti,
a kad se naljuti, ni s kim ne govori.

Velikosrbi su napravili Srbiju po svojoj meri.
Zato je ovako mala.

Deda Srbin, baba Srpkinja,
otac Srbin, majka Srpkinja,
a sin Crnogorac!
Genetika je čudo.

Spasioci su nadglasali davljenika.
Zato njegov poziv u pomoć niko nije čuo.

Gazili ste po našem ponosu dok ga je bilo.
Sada nam ne možete ništa.

Poraz je došao kasno
jer smo mi već proglasili pobedu.

– Zašto nosiš nož u zubima?
– Eh, zašto?! Nikad se ne zna kad će ti zatrebati
da štogod namažeš na hleb.

Nismo zlopamtila.
Ne pamtimo zla koja smo drugima učinili.

Kad obe zaraćene strane napreduju na frontu,
mali su izgledi da će se negde sresti.

Juče nije imao ko da ga tuži,
danas nema ko da mu sudi,
a sutra neće imati ko da ga brani.

Mi smo i ludi i zbunjeni,
iz čega je jasno
da smo dovoljni sami sebi.

Okrenite se budućnosti,
stavite ruke na zid i raširite noge!

Najbolji među nama nisu više među nama.

Čuli smo da osuđujete svaki zločin,
ali ipak recite koji vam je najdraži?

Mafijaši mole Boga
da se policija ne umeša.
Ne vole da dele plen.

Peticija protiv diktature je efikasna
isto koliko i praćka protiv tenka.

Javljaju mi iz režije
da mogu slobodno da kažem šta mislim
jer više nisam u programu.

Kako je bilo, videćemo;
kako će biti, videli smo.

Svako od nas ima izabranog lekara,
a svi zajedno imamo izabranog bolesnika.

Nećemo im dati mira!
Žuljaćemo ih dok nas ne razgaze.

Odlično znam pravopis,
samo nikako da potrefim kako se šta piše.

Knjige koje čekaju da budu pročitane
imaju beskrajno strpljenje.

Ljudi ne vole da slušaju savete pametnijeg.
Nije važno kako znam.

Ko gleda samo svoje dupe,
nikad ga se neće nagledati!

Kompromis je da mi damo sve,
a da nam zauzvrat ne ostane ništa.

Oni vam ne prete,
samo vas podsećaju da imate decu.

Biće šta bude,
ako se nešto nepredviđeno ne desi.

Bogu božje,
caru carevo,
a treća polovina narodu.

Je l` može neko da mi pridrži dijetu
dok se ja ne vratim sa slave?

Kad anđeo ima putera na glavi,
to je đavolje maslo.

On je veoma umešan političar.
Nema afere u koju nije umešan.

Što manje hrabrosti imaš,
to ti više vremena treba da je skupiš.

Da su bivši bili gori od sadašnjih,
sadašnji nikad ne bi došli na vlast.

– Ima li ovde slobode kretanja?
– Zavisi kuda ideš!

Đubre od čoveka je deponija u malom.

Zemlja iz koje dolazimo je zemlja iz koje odlazimo.

Sada ti malo popusti,
a sledeći put ću ja da budem pametniji!

Živi život sad
jer kad se nagomila
nećeš imati kad!

Oni koji jure za životom
sudaraju se sa onima
koji beže od smrti.

Smrt bira zgodan trenutak.
Počne da se prikrada
kad nam oslabi vid i sluh.

Jezik sile je svetski jezik.
Svi ga razumeju.

– Zašto se vladar okružio bagrom,
šljamom i ološem?
– Zato što se među svojima
oseća sigurnije.

Kad divljaci proslavljaju pobedu,
oni i trijumfalnu kapiju sruše.

Do sada nijedan aforističar
nije dobio Nobelovu nagradu za književnost.
Samo kažem.

Ko mene pobedi,
taj je dobar skoro kao ja.

Mazohista: „Hvala ti što si me zlostavljao i ponižavao!“
Sadista: „Bilo mi je zadovoljstvo!“

Nepodnošljivo stanje ima neograničen rok trajanja.

Sada ne možemo da ih pomerimo s mesta,
a kad krene bežanija,
nećemo moći da ih zaustavimo.

Uzimaj sebe manje ozbiljno
da ti se drugi ne bi smejali.

Imamo sposobne ministre.
Ne rade ništa,
ali mogu da ti završe svaki posao.

Polovina Rusa ne zna da je Staljin umro,
a druga polovina zna da nije.

Kad nema hepienda,
to znači da sreći nema kraja.

Srbi su krivi što Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci
govore istim jezikom.

– Zašto smo se odrekli pameti?
– Zato što nas je napustila!

Da je on odgovoran političar,
davno bi podneo ostavku
zbog neodgovornog ponašanja.

Zakazivanje pregleda se vrši isključivo telefonom
koji je stalno zauzet.

Moja izjava je izvučena iz konteksta,
pa u kontekstu nije ostalo ništa.

Na rastanku uvek više plače onaj koji ostaje.

Nema zemlje na svetu
u kojoj nisu ugroženi američki interesi.

Rezultat je nerešen
jer su obe strane proglasile pobedu.

Ako je tačno da sam strani plaćenik,
to znači da uplate kasne.

Diktator i njegova kamarila će otići u paketu,
ali to neće biti preporučena pošiljka.

Tragovi zločina su uklonjeni
jer su ometali istragu.
Od njih nije moglo da se hoda.

Od onoga od koga svašta možemo da očekujemo,
ne očekujemo ništa.

Mi nikad nismo pljačkali svoj narod.
Krajnje je vreme da dođemo na vlast.

Izvini, povlačim reč, nisi obična svinja!

Ko mnogo obećava, ne obećava mnogo.

– Da li ste zadovoljni gradskim prevozom?
– Jesam, kad naiđe!

Znam da ništa ne znam.
Kako znam, ni sam ne znam.

Znaj da u svemu ovome nisi sam.
I drugi su sami.

Kad od najgorih nema boljih,
onda od najboljih nema gorih.

Nema svrhe pozivati mafijaše
na informativni razgovor.
Šta bi to naša policija mogla od njih da nauči
što već ne zna?

Naša zemlja je raj za turiste.
Ovde i ko ne ume da gleda može svega da se nagleda.

Naši građani ovde nemaju šta da traže
jer ovde imaju sve što im treba.

Svinjska glava govori sve jezike.
Zato smo je i poslali u diplomatiju.

Najgori među njima su gori od najgorih među nama.
Eto koliko smo mi bolji od njih!

Rekli smo da ćemo svi stati
u zajednički front protiv diktature.
I stali smo!

Put do istine nije lak.
Treba hiljadu puta ponoviti laž.

Kooperativnost zbunjenog
zbunjuje i ludog.

Jebu nas, jebu, a natalitet nam opada.
Eto koliko su oni jalovi!

Otkako znam za sebe,
ne znam za sebe.

Sve nas je zavio u crno.
Hteo bi da ga još za života ožalimo.

Otadžbina nikad ne zaboravlja svoje mrtve,
za razliku od živih.

Sto hiljada građana je protestovalo
protiv nasilja.
Nasilnici poručuju da njih ima više.

Što više ljudi čuva neku tajnu,
manji su izgledi da će ona biti sačuvana.

To nije knjiga za sve generacije.
Raspala se već posle prvog čitanja.

Nemaju ni srama ni blama,
ni znanja ni zvanja,
ni duha ni sluha,
ni vere ni mere.
I šta im fali?

Ovo kod nas se graniči sa fašizmom.
Eto u kakvom okruženju živimo!

On sedi na dve stolice.
Tako mu je lakše da priča
sam sa sobom.

Ove godine imaćemo najveći rast, reče nerast.

Gospodar života i smrti obećao je narodu
bolji život i bolju smrt.

Svi koji dođu na vlast
imaju nešto zajedničko:
ne znaju kada treba da odu.

Kako možete da kažete da je on neviđeni kreten
kad ga viđamo svaki dan?

Rekao je da treba razbucati govna.
Uhapšen je zbog poziva na državni udar.

Jedno egzistencijalno pitanje:
Kako ću ja bez mene kad me više ne bude?

Nema srećnog kraja.
Kraj nema čemu da se raduje.

Sve se promenilo.
Današnja omladina ništa ne valja,
a u moje vreme stariji nisu valjali.

Pisao bih i kraće,
ali mi nedostaju reči.